Ветеринари кажу корњаче нису љубимци за децу
Ветеринари ће вам рећи да, иако корњаче делују мало, оне свакако нису за малу децу. Да људи могу да се залете кад су љубимци у питању, говори и чињеница да је пре две године Дунавски парк настанило превише ових љубимаца, које су постале агресивне, те на крају и убиле лабудиће.
Уколико желите корњачу за љубимца, најпре добро размислите коју врсту желите и информишите се шта је све потребно за овог кућног љубимца. Упркос томе што је већина исхране биљног порекла, они једу и термите, сушене црве, али и воће, поврће. Захтевају велики тераријум, никако мали с пластичном палмицом у средини, то су неадекватни услови за ове животиње, које воле друштво и никако не воле да буду сами. Уколико има више мужјака у тераријуму, корњаче знају и да буду агресивне, па је потребно обратити пажњу на то да корњаче иду у пару или да се у тераријуму налази један мужјак и неколико женки.
Потребне су им лампе са грејањем, такозвани „хот спотови“ односно рефлекторске лампе које имају способност брзог грејања. Дневна температура у тераријуму, уколико имате барску корњачу, не треба да иде испод 25 степени, док влажност износи чак 80 одсто и неопходна им је кућица за скривање. У време зимских месеци корњачу треба држати у хладној соби или подруму где се не смрзава, али где је температура нижа од 15°Ц. Зимски сан потребан је корњачи барем три месеца. Лети, у врућим данима, не треба се бринути ако корњача ништа не једе и 14 дана, нарочито ако је старија од две године. За зимовање кутија корњаче облаже се маховином којом се она и покрива.
Храна увек мора да је свежа, поготово док корњаче расту, ситно сецкана, док им се касније могу стављати чак и преполовљени краставци или тиквице исечене по дужини. Исхрана корњача не сме бити монотона, већ увек треба додавати нешто ново. Разноврсна исхрана је императив. Свежа и чиста вода сваки дан је правило.
Пример јеловника је мешавина зелених салата, што чини 60 одсто оброка, поврће 20 одсто броколи, тиквице, паприка, краставци, тиквица и разно друго и воће такође 20 одсто, највише воле банане, јабуке, крушке, диње, али и остало, само да буде што разноврсније.
Старост корњаче можемо лако одредити помоћу прстенова, односно годова (годишњих прстенова) на рожнатим плочицама њеног оклопа које су резултат непрестаног раста, од рођења до смрти. Што је корњача старија, то је њен раст спорији , али уз потребну негу може да живи и 100 година и досегне тежину од 5 килограма. Ако држимо корњачу у кући, морамо јој омогућити свакодневну “шетњу” по кухињи или соби. За њен смештај у кући довољан је сандук са дном коме су димензије 50 пута 100 цм а висина 30 цм.
М.Сћ