ТИТО ЈЕ ЗБОГ ПОСЕТЕ ЕНГЛЕСКЕ КРАЉИЦЕ ИСЕЛИО ОВУ АРМИЈУ Елизабета се оглушила о правила и ево како се провела у Југославији
Година је 1972., а једна од најчувенијих породица припремала се за посету главном граду Федерације. Позив јој је пре тога упутила једна од најчувенијих фигура бивше Југе, Јосип Броз Тито.
Краљици Елизабети, како је и сама доцније рекла, била је част да прихвати позив доживотног председника и супруге му Јованке. Постојала је, додуше, и једна цака: био би то први пут да енглеска краљица уприличи посету некој од социјалистичких земаља на истоку Европе.
Појединим њеним сународницима, па и медијима у Уједињеном Краљевству, краљичина одлука није сасвим била по вољи. Међутим, тим пре је њен долазак добио на тежини и у светским оквирима. На то се потом осврнула и седма сила – писало се како је краљица за своје домаћине имала само речи хвале. Октобра те године, са супругом и мајком пошли су и принц Филип, војвода од Единбурга и принцеза Ана. У Београду су их, тачно у подне, на аеродрому дочекли Јосип и Јованка Броз.
Дан у знаку свечаности
У штампи је, разуме се, остало простора и за успутне детаље, мада у овом случају ни ситнице нису могле да промакну. Репортери су скенирали краљичину одевну комбинацију, обавештавајући читаоце о њеном плавом шеширу и плавом вуненом мантилу са белим појасом. Краљевска породица је, пак, без много устезања изразила изненађење: осим председника и његове супруге, нису очекивали да их у Београду дочека толико окупљеног света.
Званично, Елизабета Друга је у Југославији планирала да проведе четири дана – од тога два у Београду, где је похвалила домаћине који су помно водили рачуна о најситнијем детаљу.
Званично је поводом краљичине посете ваљало уприличити и прикладан говор. Јосип Броз је у знак добродошлице подсетио да је целом свету у том тренутку потребан мир, а паљба која је одјекнула градом, када су загрмели топовски плотуни, беше и гласнији део церемоније дочека. Мада је и овом приликом ваљало испоштовати протоколе попут поздрава члановима делегација, британској краљици, чинило се, ипак није било само до подразумеваних формалности.
Краљевски званична шетња Београдом
Да је Елизабетина посета подигла велику прашину сведочи и „пратња“ која се окупила дуж коловоза све до Белог двора на Дедињу. Титу и Јованки у једном, а краљици са кћерком и супругом у другом аутомобилу, махали су Београђани носећи заставе две земље. И даље је владала формална атмосфера, тим пре што је за Елизабету Другу најпре организован обилазак Авале.
Било је поред тога још штошта за видети и посетити: код споменика Незнаном јунаку краљица је положила венац, обишла Војни музеј на Калемегдану и Парк пријатељства на Новом Београду. Потом је венцима на Новом гробљу окићено и Британско ратно гробље. Док је Елизабета стигла да посети и Београдски Универзитет, њена кћерка, принцеза Ана, нашла се у обиласку Ташмајдана и Дома омладине.
Упамтила је цењена гошћа и да из краљевске породице није једина посетила Београд. Педесетак година раније, престоница је дочекала Елизабетиног оца и мајку, те је и она била „нарочито срећна што се налази овде са својим супругом и ћерком“.
Краљица је те речи изговорила у име захвалности – наиме, пошто је венцем указала част Незнаном јунаку, од тадашњег градоначелника Бранка Пешића примила је златну плакету града Београда. За одликовање није ускраћен ни принц Филип, и то Орденом југословенске велике звезде. Као што би то и приличило, краљевски је зазвучала и Елизабетина „најтоплија захвалност на гостопримству“, уз жељу Београђанима за „све већу срећу и напредак“.
Здравица, голф и поморанџе
За седму силу са Острва, која испрва није сасвим поздрављала Елизабетин долазак у Београд, њена одлука је демантовала и ставове да државници двеју држава, зарад међународног пријатељства, морају делити и политичке светоназоре. У међувремену, за госте је у Београду приређена свечана вечера. Формалности су се и даље поштовале, па су краљица и Јосип Броз наставили најпре здравицом, а потом и пријемом за британски краљевски пар у Савезном извршном већу – данашњој Палати Србија.
О томе се извештавало и у Лондону, одакле је „Политикин“ дописник испратио публицитет који је краљичина посета добила на Острву. Британци су је оценили као „јединствену“, па и Југославији наденули епитет „јединствене земље“. Ипак, говориће се касније и о Елизабетиним неслужбеним манирима. Иза краљевског држања и строгих протокола, није могла да промакне ни краљичина неформална страна.
Њу је показала играјући голф са Јосипом Брозом, стигавши успут да се оглуши о неколико краљевских правила. Елизабета, наиме, до тада није давала сагласност да се нађе на фотографијама за време оброка, па је било до тада невиђено – а поготово пред објективима – да је са председником Југославије поделила поморанџу. „Опуштена“ и „необична“, како је краљичину посету препричавала седма сила, добила је још необичнији тон када се у целу причу умешала армија жаба.
Због чега је утихнуо жабљи хор?
Крекетави водоземци, и то на хиљаде њих, обитавали су у то време у околини Белог двора. Међутим, Јосип Броз, иначе домаћин који је повео рачуна и о најситнијем детаљу, издао је налог војсци да све жабе морају бити „исељене“ зарад краљичиног мирног сна. Идућег јутра га је дочекала неочекивана Елизабетина примедба: мада јој је у Белом двору било изузетно пријатно, била је понешто изненађена одсуством жаба.
Јосипу Брозу је потом објаснила и да је одрасла слушајући њихово опуштајуће хорско „певање“. Домаћину није остао избор: опозвао је своју наредбу, те су војници, иако су их управо преселили, почели мисију поновног досељавања жаба крај Белог двора. За то време, формално-неформалан Елизабетин долазак у Београд је и даље заокупљао репортере југословенске штампе. О краљици се тог 17. и 18. октобра 1972. нашироко и надугачко писало, а Елизабета је своју посету наставила нешто западније од Београда. Од Загреба, и Подгорице (а тада Титограда), британска породица је обишла још и Дубровник и Брионе, да би се са Пулског аеродрома након 4 дана вратила у Лондон.
Еспресо