СТАРО МУШКО ИМЕ КОЈЕ ЈЕ СВЕ ЧЕШЋЕ У СРБИЈИ Носи дубоку симболику и велику снагу

Када су у питању имена за дечаке, јесте ли некад чули да су родитељи свом синчићу дали име Вид? Испоставља се да је ово све популарније у Србији иако звучи прилично необично. Изгледа да су ретро старинска имена све више пожељна, а посебно је занимјиво ако крију необичну причу. Име Вид је баш такво.

Значење мушког имена Вид
 

Како пишу на сајту Значење имена, једна група ономастичара тврди да је Вид хришћанско име које је словенска варијанта латинског имена Витус (хришћански светитељ).

Свети Витус је, према легенди, био хришћански мученик пореклом са Сицилије. Пострадао је за веру током прогона хришћана под командом римског цара Диоклецијана 303. године. По јулијанском календару Свети Витус се слави 15. јуна.

У православној цркви овај светитељ и празник се зове Свети Вид или популарније Видовдан и слави се 28. јуна.

Као што знамо, овај празник је нераскидиво повезан са српским народом јер се тог дана прославља и сећање на кнеза Лазара и јунаке који су погинули у Косовском боју 1389. године, тачно на тај дан.

Такође, многи везују Светог Вида са Видом или Световидом из старословенске митологије.

Свентовит, Свентовид, Световид или Свјатовид, како кажу проучаваоци старословенског пантеона, био је бог рата, али и бог плодности.

Ово име чине две речи: свети/свенти, који се тумачи и преводи као снажан, моћан, свемогући, и vit/wit што се преводи као победник, ратник или господар.

У преводу Свентовид би значио – моћни победник.

Вид код Срба и јужних Словена

Име Вид, а пре њега и Световид, у српском народу је више повезано са Видовданом. Празник Видовдан је, пре свега, посвећен значајној борби против Турака и отпору који је српски народ показао том приликом.

Култ Видовдана је популаризован највише у 19. веку, у време буђења националне свести током романтичарске епохе, кад се обнављало фолклорно наслеђе.

Тих година је Вук Караџић објавио песму Кнежева вечера у којој се спомиње Видовдан као дан када се одиграла историјска битка. Како проучаваоци тврде, хришћански мученик Свети Вид је потпуно потиснут и није се доводио у везу са овим празником. Напротив, више се односио на христијанизовану варијанту старословенског божанства Свентовида.

Данашња уверења везана за ово божанство, али и за Видовдан и Светог Вида, већином се тичу веровања да је он заштитник очног и духовног вида и исцелитељ очних болести.

Уз то, постоји и трећа теорија о пореклу и значењу имена Вид, а то је да је оно произишло из латинске речи „вита“, тј. „живот“.

Према старословенској митологији Световид је имао четири главе, па је могао погледом да обухвати читав свет. Њему су се молили и приносили жртве када су ишли у рат, када су трговали или вршили жетве.

Након примања хришћанства Словени су наставили да га поштују као врховног бога, али су решили да га славе кроз лик Светог Витуса.

Име Вид данас је ретко међу Србима, али родитељи полако почињу да га све више дају деци баш јер има снажну симболику и представља оног ко може да прозре, може да види јасно, виђен је као пророк и моћни победник, пише Задовољна.Нова.рс.