Срби и Норвежани славе истог свеца
БЕОГРАД: Норвешка данас слави Олсок, познатији као Дан светог Олафа док Српска православна црква слави истог свеца 13 дана касније по јулијанском календару.
Уз богат културни програм, доста музике али и различитих конференција, норвешки градови Трондхајм, Сапрсборг, као и места на норвешкој западној обали, данас славе живот Олафа II Харалдсона, познатијег као норвешки вечни краљ и светац покровитељ Олаф, саопштила је амбасада Норвешке.
О његовом животу највише се зна из сага, као и прица раних норвешких монаха. Наиме, овај викиншки краљ је стигао у Норвешку из Новгорода како би проширио хришћанство у тој земљи.
Умро је 1030. године у бици код Стиклестада. Годину дана након његове смрти је отворен његов ковчег и откривено да његови нокти и коса никада нису престали да расту.
Олаф је канонизован у Трондхајму и добио име свети Олаф. Словени су му подигли цркву у Новгороду.
Викинзи, а посебно свети Олаф, заслужни су за ширење хришћанства у нордијским земљама а како се све то дешавало пре раскола на православце и католике 1054. године, свети Олаф заузима важно место и у Православној цркви.
Он је последњи западњачки светац ког је прихватила за свеца и Православна црква.
Сваког 29. јула Дан светог Олафа се слави и у шведској, на Фарским осртвима, као и у деловима Велике Британије.
Српска православна црква обележава овај дан и слави светог Олафа 13 дана касније.