НЕОЧЕКИВАНЕ НАВИКЕ КОЈЕ ДЕЦА УСПЕШНО “ПОКУПЕ" ОД РОДИТЕЉА Ових 8 животних лекција им НЕСВЕСНО преносимо а имају велики утицај на њихов развој

Деца су попут сунђера: све што родитељи раде – било свесно или несвесно – има огроман утицај на њих. Зато је важно да родитељи пазе не само на своје речи, већ и на дела. Јер мали посматрачи увек уче, чак и када тога нисмо свесни.

Овим поступцима показујете да сте добар родитељ

Невероватно лако усвајају обрасце, навике и понашања – и то највише само што посматрају своје родитеље. Управо је то кључни део њиховог "посла" док одрастају: уче из онога што виде и осете од одраслих који их окружују.

Родитељи имају највећи утицај на то како се деца развијају и шта ће усвојити као део свог карактера и навика. Ако сте икада случајно изговорили неку непримерену реч, знате колико брзо деца могу "посадити семе" и поновити тачно оно што су чула – често у најнезгоднијем тренутку.

Ево неколико кључних животних лекција и понашања које деца упијају од својих родитеља:

1. Рањивост

Једна од најважнијих вештина у животу јесте способност изражавања осећања речима и њихово конструктивно дељење с другима. Овај процес почиње у породици.

Родитељи помажу малој деци да именују своје осећаје, али важно је и како одговарају на њих. Ако су родитељи слушали шта осећамо или су нас само затрпавали наредбама и безначајним коментарима, то оставља траг. Деца која одрастају у окружењу где се занемарује или игнорише њихова емоционална потреба често науче да потискују своја осећања.

2. Манири

Једноставне ствари попут "молим" и "хвала" деца уче од родитеља. Обликовање уљудности, поштовања и захвалности кључно је за њихово понашање.

Ако родитељи показују брижност и топли приступ према другима, деца ће то поновити. Елен Камарас, лајф коуч, истиче како родитељи својим примером могу најбоље научити децу основним манирама.

3. Брига и анксиозност

Ако родитељи често брину о најгорим могућим сценаријима, чак и када је све у реду, деца тај образац преузимају и усвајају. Анксиозност постаје део њиховог погледа на свет. ЛуЛу Палмер, саветница, објашњава како родитељски страх може обликовати дететове сопствене бриге.

4. Осећај кривице

Критика или осуђивање деце у ситуацијама кад погреше може створити дуготрајан осећај кривице. Такве мисли се често претворе у унутрашњи глас који стално понавља: "Нисам довољно добар".

5. Како волети

Деца уче шта је љубав и како се изражава посматрајући родитеље. Да ли су родитељи показивали нежност, поштовање и топлину или су се чешће сукобљавали и критиковали? То обликује дететово схватање љубави и односа.

Ричард Дробник, лиценцирани социјални радник, наглашава како родитељи својим понашањем обликују дететову перцепцију љубави и међуљудских односа.

6. Како обликујемо своје ставове

Ако родитељи често осуђују друге – због изгледа, понашања или било којег другог разлога – деца ће тај образац лако преузети. Начин на који родитељи говоре о другима постаје основ за то како деца касније процењују себе и људе око себе.

7. Како бити вољен

Деца уче не само како да воле, већ и како да прихвате љубав. Ако родитељи показују нежност, подршку и топлину, деца се осећају сигурно и вољено.

Међутим, ако у породици постоји пуно несугласица, емоционална дистанца или недостатак пажње, деца често развијају одбрамбене механизме који касније могу отежати односе.

8. Отпорност

Отпорност је једна од кључних вештина за срећан и испуњен живот. То је способност прилагођавања и опоравка након тешких искустава, уз задржавање самопоуздања.

Елен Луборски, Пх.Д., психолошкиња, тврди да родитељи који пружају деци поверење и подстичу их да сами доносе одлуке, помажу им да развију отпорност и самопоуздање у суочавању с изазовима.

Родитељи помажу деци да развију отпорност када им показују поверење у њихове способности и подстичу их да сами пронађу решења за изазове. Када дете осети да га родитељи подржавају, али му дозвољавају да истражује сопствене могућности, ствара базу за веру у себе.

Исто важи и за речи. Када родитељ случајно изговори неку "забрањену реч", дете је брзо понавља како би проверило реакцију. Начин на који родитељ реагује одређује колико ће та реч или понашање добити на важности. Деца посматрају сваку реакцију и кроз то уче како да се носе с околином.