NEOČEKIVANE NAVIKE KOJE DECA USPEŠNO “POKUPE" OD RODITELJA Ovih 8 životnih lekcija im NESVESNO prenosimo a imaju veliki uticaj na njihov razvoj

Deca su poput sunđera: sve što roditelji rade – bilo svesno ili nesvesno – ima ogroman uticaj na njih. Zato je važno da roditelji paze ne samo na svoje reči, već i na dela. Jer mali posmatrači uvek uče, čak i kada toga nismo svesni.

Ovim postupcima pokazujete da ste dobar roditelj

Neverovatno lako usvajaju obrasce, navike i ponašanja – i to najviše samo što posmatraju svoje roditelje. Upravo je to ključni deo njihovog "posla" dok odrastaju: uče iz onoga što vide i osete od odraslih koji ih okružuju.

Roditelji imaju najveći uticaj na to kako se deca razvijaju i šta će usvojiti kao deo svog karaktera i navika. Ako ste ikada slučajno izgovorili neku neprimerenu reč, znate koliko brzo deca mogu "posaditi seme" i ponoviti tačno ono što su čula – često u najnezgodnijem trenutku.

Evo nekoliko ključnih životnih lekcija i ponašanja koje deca upijaju od svojih roditelja:

1. Ranjivost

Jedna od najvažnijih veština u životu jeste sposobnost izražavanja osećanja rečima i njihovo konstruktivno deljenje s drugima. Ovaj proces počinje u porodici.

Roditelji pomažu maloj deci da imenuju svoje osećaje, ali važno je i kako odgovaraju na njih. Ako su roditelji slušali šta osećamo ili su nas samo zatrpavali naredbama i beznačajnim komentarima, to ostavlja trag. Deca koja odrastaju u okruženju gde se zanemaruje ili ignoriše njihova emocionalna potreba često nauče da potiskuju svoja osećanja.

2. Maniri

Jednostavne stvari poput "molim" i "hvala" deca uče od roditelja. Oblikovanje uljudnosti, poštovanja i zahvalnosti ključno je za njihovo ponašanje.

Ako roditelji pokazuju brižnost i topli pristup prema drugima, deca će to ponoviti. Elen Kamaras, lajf kouč, ističe kako roditelji svojim primerom mogu najbolje naučiti decu osnovnim manirama.

3. Briga i anksioznost

Ako roditelji često brinu o najgorim mogućim scenarijima, čak i kada je sve u redu, deca taj obrazac preuzimaju i usvajaju. Anksioznost postaje deo njihovog pogleda na svet. LuLu Palmer, savetnica, objašnjava kako roditeljski strah može oblikovati detetove sopstvene brige.

4. Osećaj krivice

Kritika ili osuđivanje dece u situacijama kad pogreše može stvoriti dugotrajan osećaj krivice. Takve misli se često pretvore u unutrašnji glas koji stalno ponavlja: "Nisam dovoljno dobar".

5. Kako voleti

Deca uče šta je ljubav i kako se izražava posmatrajući roditelje. Da li su roditelji pokazivali nežnost, poštovanje i toplinu ili su se češće sukobljavali i kritikovali? To oblikuje detetovo shvatanje ljubavi i odnosa.

Ričard Drobnik, licencirani socijalni radnik, naglašava kako roditelji svojim ponašanjem oblikuju detetovu percepciju ljubavi i međuljudskih odnosa.

6. Kako oblikujemo svoje stavove

Ako roditelji često osuđuju druge – zbog izgleda, ponašanja ili bilo kojeg drugog razloga – deca će taj obrazac lako preuzeti. Način na koji roditelji govore o drugima postaje osnov za to kako deca kasnije procenjuju sebe i ljude oko sebe.

7. Kako biti voljen

Deca uče ne samo kako da vole, već i kako da prihvate ljubav. Ako roditelji pokazuju nežnost, podršku i toplinu, deca se osećaju sigurno i voljeno.

Međutim, ako u porodici postoji puno nesuglasica, emocionalna distanca ili nedostatak pažnje, deca često razvijaju odbrambene mehanizme koji kasnije mogu otežati odnose.

8. Otpornost

Otpornost je jedna od ključnih veština za srećan i ispunjen život. To je sposobnost prilagođavanja i oporavka nakon teških iskustava, uz zadržavanje samopouzdanja.

Elen Luborski, Ph.D., psihološkinja, tvrdi da roditelji koji pružaju deci poverenje i podstiču ih da sami donose odluke, pomažu im da razviju otpornost i samopouzdanje u suočavanju s izazovima.

Roditelji pomažu deci da razviju otpornost kada im pokazuju poverenje u njihove sposobnosti i podstiču ih da sami pronađu rešenja za izazove. Kada dete oseti da ga roditelji podržavaju, ali mu dozvoljavaju da istražuje sopstvene mogućnosti, stvara bazu za veru u sebe.

Isto važi i za reči. Kada roditelj slučajno izgovori neku "zabranjenu reč", dete je brzo ponavlja kako bi proverilo reakciju. Način na koji roditelj reaguje određuje koliko će ta reč ili ponašanje dobiti na važnosti. Deca posmatraju svaku reakciju i kroz to uče kako da se nose s okolinom.