КАТАСТРОФАЛАН УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА НА КУЛТУРНУ БАШТИНУ После Двоструког лука у Јути урушила се мексичка пирамида

Ова квадратна камена грађевина висока око 15 метара, која се налазила на археолошком налазишту Ихуацио, попустила је под притиском екстремних временских услова, а њен јужни зид потпуно се урушио.

Реч је о догађају који археолози и локалне заједнице не виде само као губитак културног блага, већ и као упозорење на последице све израженијих климатских промена, пише Science Alert.

Археолошки локалитет Ихуацио смештен у мексичкој савезној држави Мичоакан и један је од најзначајнијих остатака цивилизације Пурепеча. Место је први пут насељено пре око 1.100 година од стране домородачких народа који су говорили језик нахуатл.

Занимљиво је да само име Ihuatzio на нахуатлу значи „место којота“. Касније је локалитет постао престоница моћног народа Пурепеча – једине цивилизације у Централној Америци коју чак ни Астеци нису успели да освоје.

И данас се народ Пурепеча поносно идентификује са својим прецима, језиком и обичајима. Њихова култура и традиција преживели су векове, укључујући и колонијално освајање, а потомци се и даље боре за очување светих места као што је Ихуацио.

Пирамида и кула

На локалитету се, поред две пирамиде, налази и кула која је могла служити као тврђава, као и неколико гробница. Пре несреће, ова пирамида се убрајала међу најбоље очуване споменике тог доба. Била је и једна од ретких грађевина тог формата које су одолеле времену – све до 2024.

Национални институт за антропологију и историју Мексика (INAH) објавио је да је урушавање пирамиде директна последица временских непогода које су претходиле догађају.

У саопштењу се наводи да су високе температуре претходних месеци, заједно са сушом, изазвале пукотине у структури здања, кроз које је потом продрла вода током обилних падавина. Те пукотине ослабиле су конструкцију и омогућиле продирање кишнице, што је убрзало унутрашњу ерозију и урушавање.

Занимљиво је да је непосредно пре овог догађаја Мексико задесила најгора суша у последњих 30 година. Неколико језера у земљи потпуно је пресушило. А затим су, готово иронично, уследиле екстремне кише и грмљавинске олује које су забележене широм земље, нарочито у јулу, у јеку летње сезоне.

Према INAH-у, најмање шест терасастих делова пирамиде је у озбиљном стању оштећења, укључујући спољашњи зид, језгро грађевине и потпорне зидове. Стручњаци су хитно предузели мере санације, како би се остатак структуре сачувао и обновио у циљу очувања културне баштине.

Тариакури Алварез, савремени припадник народа Пурепеча, на свом Фејсбук профилу је прокоментарисао да би његови преци овакво урушавање пирамиде протумачили као „лош знак“. Према његовим речима, сличан догађај догодио се и непосредно пре доласка шпанских освајача у Мексико – тада је, како каже, то био знак да су богови незадовољни.

Занимљиво је да овакво тумачење несреће има упориште у традиционалном веровању народа Пурепеча, који су пад важних грађевина сматрали симболичким изразом божанског незадовољства или доласка великих промена.

Урушавање пирамида

Овај догађај није усамљен случај. Само неколико дана пре урушавања пирамиде у Мексику, срушио се и чувени „Двоструки лук“ (Double Arch) у Јути, у Сједињеним Америчким Државама. Геолози верују да је и ова појава резултат промена у нивоу подземних вода и ерозије изазване све нестабилнијом климом.

Древне пећинске слике у Океанији такође убрзано пропадају. Научници упозоравају да климатске промене мењају влажност ваздуха, температуру и хемијски састав подлоге, што све заједно доприноси уништавању најстаријих примера уметности на свету.

Једна студија спроведена у Европи и Мексику показала је да повећање падавина знатно повећава ризик од оштећења материјала који су коришћени у древним грађевинама. Прекомерна влага може да продре у микропукотине, да ослаби везивни материјал и изазове колапс конструкција старих стотинама и хиљадама година.

INAH тренутно ради на очувању остатака урушене пирамиде, с циљем да се она обнови и да се спрече даља оштећења. Међутим, стручњаци упозоравају да без ширег глобалног ангажовања на борби против климатских промена сличне сцене урушавања могле би постати све чешће.

Археолошка налазишта, која су непроцењиво културно наслеђе човечанства, нису отпорна на последице које је савремени свет произвео. Како каже један од истраживача: „Гледати како ова места нестају због климе коју смо сами створили, непријатно је – и смртницима, и бесмртнима”.