Како ће после пандемије изгледати градови?
АТЛАНТА: Због пандемије корона вируса, урбанисти прилагођавају изглед градских средина широм света, донекле мењајући и начин живота у њима, али да ли ће такве промене опстати после пандемије?
Будући да су ограничења кретања смањила обим саобраћаја, власти многих градова улице су делом препустиле бициклистима и прошириле тротоаре како би пешацима омогућиле одржавање препоручене безбедне дистанце од око два метра.
За период после укидања ригорозних ограничења кретања, градске власти Милана планирају изградњу нових бициклистичких стаза укупне дужине око 35 километара, као и трајно проширење тротоара, а у Будимпешти би новопостављене бициклистичке стазе могле постати трајне ако њихово увођење буде имало повољан ефекат, наводи Си-Ен-Ен.
Још један изразит пример је Париз, који ће, после укидања строгих ограничења кретања, предвиђеног за сутра, добити бициклистичке стазе укупне дужине више од 640 километара, али је, истини за вољу, давање већег простора бициклистима у француској престоници било предвиђено и пре избијања пандемије.
Могуће су и промене у изгледу других јавних простора - на пример, један дизајнер из Милана осмислио клупе за паркове на којима би оне који на њима седе раздвајао штитник од плексигласа, а један његов сународник је чак пројектовао кутије од истог материјала у којима ће људи моћи да се одмарају на плажи и при том буду заштићени од евентуалне заразе.
Међутим, несумњиво је да је један број оваквих идеја у супротности с ранијим урбанистичким концептима усмереним ка зближавању људи и њиховој интеракцији, и ако такви концепти буду наставили да се развијају, по свему судећи ће у њих бити укључене и смернице о одржавању безбедне физичке дистанце.
Постоји мишљење да ће, у временима која долазе, зелене површине у градовима бити цењеније, а има оних који тврде да, осим добро познатих позитивних здравствених и психолошких ефеката, већа заступљеност зелених површина доноси и већу отпорност градских средина у случају евентуалних будућих пандемија.
Једна студија научника са Харварда указује на могућу међусобну везу између загађења ваздуха у САД и смртности услед обољевања од Ковид-19, док италијански научници који су присуство корона вируса открили на честицама загађивача сада настоје да установе да ли загађење доприноси његовом ширењу.
Резултати једне анкете показују да, управо због корона вируса, готово трећина Американаца размишља о пресељењу у мање насељена места, а и сам градоначелник Њујорка Ендрју Куомо довео је интензитет пандемије у том граду у везу са великом густином насељености, позивајући на доношење плана за њено смањивање.
Ипак, није сасвим јасно колику улогу у свему игра тај статистички параметар, јер, примера ради, Хонг Конг, који се такође одликује великом густином насељености, боље је управљао пандемијом од неких ређе насељених градова у Европи и САД.
Како наводи Си-Ен-Ен, није поуздано утврђено ни у којој мери коришћење система градског превоза доприноси ширењу корона вируса, али се може очекивати да га путници у будућности ређе користе, и да ће, уместо тога, порасти заступљеност принципа "микромобилности", оличеног у употреби превозних средстава као што су тротинети и електрични бицикли.