(ФОТО) ЗАШТО ПРАВОСЛАВНИ ГРЦИ, РУМУНИ И БУГАРИ СЛАВЕ БОЖИЋ ПО НОВОМ КАЛЕНДАРУ Многи мисле да је због чланства у ЕУ, али је за све заслужан један Србин

На прву помисао може деловати да је разлог за то што су ове три државе прихватиле грегоријански календар и ушле у Европску унију. Међутим, прави разлог јесте у вези са календаром, али не са грегоријанским, већ – Миланковићевим.

Наиме, Грци, Румуни и Бугари прослављају Божић према унапређеном јулијанском календару, који је осмислио српски научник Милутин Миланковић. Овај календар, познат као један од најпрецизнијих, настао је због практичних потреба Краљевине Југославије, где су празници били двоструко обележавани – католички према грегоријанском календару, а православни 13 дана касније. Овај двоструки режим празника значајно је оптерећивао привреду, па је било неопходно пронаћи компромис.

Миланковићев календар, представљен на Свеправославном сабору 1923. године, одмах су прихватиле православне цркве Грчке, Румуније и Бугарске. Од тада, оне славе Божић 25. децембра, али према Миланковићевом, а не грегоријанском календару.

Сматра се да Српска православна црква није усвојила овај календар због неслагања са краљем Александром и због чињенице да се Миланковићев календар у многим аспектима подударао с грегоријанским. Српска православна црква и даље користи јулијански календар.

Календар Милутина Миланковића – најтачнији календар на свету

Међу Србима је и даље мало позната чињеница да и већина православних цркава слави Божић (али не и Ускрс) када и Римокатоличка и протестантске, али по свом календару.

Календар кога се иначе, па тако и за прославу Божића, држе те цркве се зове Новојулијански, реформисани Јулијански или, према творцима Мелетијин или Миланковићев календар.

Наиме, у Цариграду (Константинопољу или Истанбулу) маја 1923. године одржан је Свеправославни конгрес на коме је као члан српске делегације учествовао и српски астроном Милутин Миланковић који је на захтев православних представио свој календар.

Опште одушевљење присутних патријарха и изасланика (осим из Московске патријаршије која није имала представника јер се још није била опоравила од крваве револуције 1917. године), Миланковић није заслужио само тиме што је календар неупоредиво тачнији (за разлику од грегоријанског календара који на сваких 400 година "испушта" три преступне у односу на стари јулијански овај на сваких 900 година испушта седам), већ и због тога што њиховим усвајањем добијају нормалан календар а да не морају да прихвате календар католичке цркве.

Православне цркве које су реформисале календар су прихватиле од 1924. па надаље (бугарска црква тек 1963.) Миланковићев или тзв. Новојулијански календар, а не Грегоријански.

Календар су до данас прихватиле 10 од 14 аутокефалних православних цркава и то Цариградска (Васељенска) патријаршија (по "првенству части" међу православним црквама прва), Александријска патријаршија (друга), Антиохијска патријаршија (трећа), Грчка православна црква (11.), Кипарска црква (10.), Бугарска православна црква (осма), Румунска православна црква (седма), као и мање православне цркве Пољске (12.), Чешких земаља и Словачке (14), Албанска (13). Занимљиво је да и већина парохија у САД православних цркава које се држе старог календара, чак и Московске патријаршије, примењују новојулијански календар.

Верни календару који се у Србији сматрају "светим" и зову "православним" (иако га је увео римски цар Јулије 45. године пре Христа и који би по томе могао бити зван и "варварским"), остале су Јерусалемска патријаршија (четврта по "првенству части"), Московска патријаршија (пета), Српска православна црква (шеста по диптиху Васељенске а седма по оном Московске патријаршије), Грузијска православна црква (девета) а примјењује га и манастирска заједница Света гора.

Свака црква има своје, мање или више добре, разлоге зашто је остала при старом или прихватила ново рачунање времена али најпрактичнији свакако има Јерусалимска патријаршија. Наиме већину верника Јерусалимске патријаршије чине правослани Арапи који би по новом календару морали да се "гурају" на светим местима у исто време када Божић славе тамошњи католици и протестанти.

Миланковићев и грегоријански календар ће се први пут разликовати 2800. године.