(ФОТО/ВИДЕО) УНУК РОЂЕН НА ДАН РЕПУБЛИКЕ, А ЋЕРКА НА ДАН МЛАДОСТИ: Како три генерације и два датума чувају сећање на СФРЈ
У бившој Југославији, 29. новембар био је један од најважнијих празника. Дан републике и 33 године од формалног нестанка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије још је за старије генерације датум који евоцира успомене на време како се некад живело у земљи која се деведесетих година двадесетог века распала у крвавим братоубилачким ратовима.
Датум који своје порекло вуче из 29. новембра 1943. године када је одржано Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу одредио је политички курс земље, почев од друштвеног уређења када је укинута монархија и симболизовао је ново доба за земљу, утемељено на принципима братства и јединства.
Прослава Дана Републике подразумевала је свечане приредбе, полагање венца на споменике палим борцима, као и породична окупљања, свињокољ и незаобилазну гозбу са традиционалним јелима.
Иако је Југославија остала у прошлости, 29. новембар остаје у сећању као подсетник на једну еру испуњену заједничким вредностима које су деведесетих постале тачке спорења.
Новосађанка Јасна Марић учествовала је на последњем слету који је организован поводом Дана младости 25. маја, 1987. године на стадиону Југословенске народне армије, садашњем стадиону ФК Партизан.
Иако се и данас изјашњава као Југословенка и са сетом се сећа времена постојања бивше СФРЈ није могла ни да претпостави да ће је два важна животна тренутка додатно везати за симболику бивше Југославије. Наиме, њена ћерка Маријана је рођена 25. маја, а унук Миодраг 29. новембра и данас омиљени бакин унук пуни две године.
„За мене је од пре две године 29. новембар добио нови смисао када се родио Миодраг. Али да знате да је Дан Републике за мене био важан датум. На школским приредбама поносно сам носила титовку с петокраком и црвену мараму“, каже за „Дневник“ Јасна.
Присећајући се ране младости наводи да је са породицом, пошто је био нерадан дан, тај Дан Републике најчешће проводила у Перлезу, крај Зрењанина. Ипак, посебно признање је стигло 1987. године, када је имала 16 година и када је изабрана да учествује на слету поводом Дана младости. Није ни слутила да ће то бити и последњи такав скуп који је првобитно славио рођендан Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФРЈ, а касније се обележавао као дан младих Југославије.
Пријатељства надживела Југославију
Учешће на слету за Јасну није било само део животне епизоде у магловитом сећању. Из тог периода развила су се и пријатељства која и данас одржава иако сви данас живе у другим држава некада јединствене Југославије. „Имам пријатеље из Северне Македоније и Хрватске и, наравно, Новог Сада. Две моје најбоље другарице из Новог Сада управо сам упознала током припрема за слет, пре тога се нисмо познавали. И дан данас смо најбоље другарице“, истиче Јасна Марић.
Са онима који сада живе преко границе одржава контакте и повремено се посећују.
„Није то неко интензивно дружење, али чујемо се повремено. Конкретно, када је пала надстрешница Железничке станице звали су ме да питају, да ли смо сви добро. Тако да те везе успостављене током једног месеца у београдској касарни су се показале много чвршће и нераскидивије од земље која је већ одавно нестала пред нашим очима“, оцењује Јасна.
Како наводи, учесник слета на Дан младости није могао да буде било ко, јер су школе бирале своје представнике на тој манифестацији. Наводи да су на том слету учествовали млади из свих шест република и две покрајине тадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
„Сви смо били одабрани од стране наших разредних старешина. Тада сам ишла у десети разред. То је, уједно, била и последња генерација која је ишла у девети и десети разред. Провели смо месец дана у касарни у Београду где смо се припремали за тај слет. Нешто мало припрема је било и у Новом Саду и онда су нас све пребацили у Београд да заједно увежбавамо кореографије. Била сам препоносна, преузбуђена, било је то једно дивно дружење и јако нам је било лепо. Имали смо неки посебан осећај јер смо учествовали у обележавању Дана младости, иако Тито већ седам година није био жив“, евоцира успомене Јасна.
Сећа се да је учествовала у кореографији за песму „Сеобе“ групе Кербер која је и данас веома активна на музичкој сцени.
„Имали смо црвене, жуте и плаве комбинезоне, али се не сећам баш најјасније кореографије. Било је јако давно, али се сећам да нас је у том слету учествовало близу хиљаду младих. То је било веома лепо дружење, певање сваке вечери уз логорску ватру… Божанствено је било“, присећа се наша саговорница.
А онда, нешто више од деценије касније, 25. маја постала је мајка Маријане.
„Увек се шалим и кажем да је била дечак била би Тито. Могла је бити и Јованка, али није. Она је Маријана. Родила се 25. маја, на Дан младости. А пошто сам рођена 30. маја, увек говорим како сам ја њу себи за рођендан родила“, напомиње Јасна Марић.
Но, ту није крај чудним подударностима које су биле везане за бившу СФРЈ.
„Имамо сад још један повод да славимо 29. новембар, јер нам се тога дана родио унук Миодраг. Он је диван, најбољи на свету“, с поносом констатује бака Јасна која ће данас да прослави његов Дан младости.
На питање какав је њен однос према бившој Југославији, са сетом одговара.
„По мени, много се лагодније живело, много лакше, сви смо били равноправнији него сада. Мислим да је то било неко мирније доба за живот и подизање деце. Моји родитељи су мене много лакше одгајали него ја моју децу. Не само због финансија, него и због општег стања у земљи. Тада смо били сви другови, помагали једни другима. Сада не знате да ли треба дете да васпитавате да буде агресивно и да брани себе, или да буде добар друг. Мирније се живело. Имали смо сви униформе које смо носили у школи. Није било питање ко носи Најки, ко Адидас, ко носи „но нејм“ патике. Мени је тај период СФРЈ остао у јако лепом сећању. Ја и дан данас, кад ме неко пита шта сам, ја кажем да сам Југословенка“.
Њена ћерка Маријана Марић и данас добија занимљиве реакције на шалтерима када каже датуме свог рођења и рођења сина.
„Када сам звала да пријавим сина у Матичну књигу рођених и издиктирала своје и његове податке жена ме у пола реченице прекинула и рекла: 'Чекајте, то је супер, али ја морам да вас питам да ли је могуће да је мама рођена на Дан младости, а син на Дан Републике. То је постала анегдота за његов рођендан. Због мог датума рођења, старије генерације ми говоре да сам рођена на Дан младости и да је то био Титов рођендан… Пошто радим у болници и дан данас старији пацијенти, кад отворимо неке теме и чују мој датум рођења, сви се некако озаре“, каже Маријана.
За разлику од својих вршњака који су рођени доста година након распада Југославије признаје нам да о периоду СФРЈ зна доста захваљујући причама старијих у породици.
„С обзиром на мој датум рођења, причали су ми доста и шта значи тај Дан младости и како је то све некад изгледало. Мени је то предочено као један леп диван период за пожелети, тако да сам ја и ја кроз њихове приче на неки начин проживела то време. Такође, када ми је одређен термин порођаја и испоставило се да ће то бити баш на Дан Републике, опет су ми објашњавали шта тај датум значи, тако да ја сам упозната више него моја генерација“, напомиње Маријана Марић.
Управо приче мајке и баке и деке дефинисале су њен однос према Југославији, иако је рођена након распада те државе.
„Не могу да кажем да сам југоносталгична, јер немам то искуство, али мислим да је то био лепши период. Моја генерација и млађи људи говоре углавном ружно о тој Југославији, али ја то нисам могла да појмим никад, јер ми је говорено другачије. Вероватно сам једина која тако размишља“, каже кроз осмех Маријана.
На питање да ли ће и сину, када одрасте, причати о Дану Републике, Маријана одговара: „Да! И мени су моји најближи причали о мом рођендану и том датуму, што је мени увек значило и некако сам се осећала битно, па ћу и ја њему причати о Дану Републике да зна на који је дан рођен“, закључује Маријана Марић.
Александар Савановић
