(FOTO/VIDEO) UNUK ROĐEN NA DAN REPUBLIKE, A ĆERKA NA DAN MLADOSTI: Kako tri generacije i dva datuma čuvaju sećanje na SFRJ
U bivšoj Jugoslaviji, 29. novembar bio je jedan od najvažnijih praznika. Dan republike i 33 godine od formalnog nestanka Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije još je za starije generacije datum koji evocira uspomene na vreme kako se nekad živelo u zemlji koja se devedesetih godina dvadesetog veka raspala u krvavim bratoubilačkim ratovima.
Datum koji svoje poreklo vuče iz 29. novembra 1943. godine kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu odredio je politički kurs zemlje, počev od društvenog uređenja kada je ukinuta monarhija i simbolizovao je novo doba za zemlju, utemeljeno na principima bratstva i jedinstva.
Proslava Dana Republike podrazumevala je svečane priredbe, polaganje venca na spomenike palim borcima, kao i porodična okupljanja, svinjokolj i nezaobilaznu gozbu sa tradicionalnim jelima.
Iako je Jugoslavija ostala u prošlosti, 29. novembar ostaje u sećanju kao podsetnik na jednu eru ispunjenu zajedničkim vrednostima koje su devedesetih postale tačke sporenja.
Novosađanka Jasna Marić učestvovala je na poslednjem sletu koji je organizovan povodom Dana mladosti 25. maja, 1987. godine na stadionu Jugoslovenske narodne armije, sadašnjem stadionu FK Partizan.
Iako se i danas izjašnjava kao Jugoslovenka i sa setom se seća vremena postojanja bivše SFRJ nije mogla ni da pretpostavi da će je dva važna životna trenutka dodatno vezati za simboliku bivše Jugoslavije. Naime, njena ćerka Marijana je rođena 25. maja, a unuk Miodrag 29. novembra i danas omiljeni bakin unuk puni dve godine.
„Za mene je od pre dve godine 29. novembar dobio novi smisao kada se rodio Miodrag. Ali da znate da je Dan Republike za mene bio važan datum. Na školskim priredbama ponosno sam nosila titovku s petokrakom i crvenu maramu“, kaže za „Dnevnik“ Jasna.
Prisećajući se rane mladosti navodi da je sa porodicom, pošto je bio neradan dan, taj Dan Republike najčešće provodila u Perlezu, kraj Zrenjanina. Ipak, posebno priznanje je stiglo 1987. godine, kada je imala 16 godina i kada je izabrana da učestvuje na sletu povodom Dana mladosti. Nije ni slutila da će to biti i poslednji takav skup koji je prvobitno slavio rođendan Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ, a kasnije se obeležavao kao dan mladih Jugoslavije.
Prijateljstva nadživela Jugoslaviju
Učešće na sletu za Jasnu nije bilo samo deo životne epizode u maglovitom sećanju. Iz tog perioda razvila su se i prijateljstva koja i danas održava iako svi danas žive u drugim država nekada jedinstvene Jugoslavije. „Imam prijatelje iz Severne Makedonije i Hrvatske i, naravno, Novog Sada. Dve moje najbolje drugarice iz Novog Sada upravo sam upoznala tokom priprema za slet, pre toga se nismo poznavali. I dan danas smo najbolje drugarice“, ističe Jasna Marić.
Sa onima koji sada žive preko granice održava kontakte i povremeno se posećuju.
„Nije to neko intenzivno druženje, ali čujemo se povremeno. Konkretno, kada je pala nadstrešnica Železničke stanice zvali su me da pitaju, da li smo svi dobro. Tako da te veze uspostavljene tokom jednog meseca u beogradskoj kasarni su se pokazale mnogo čvršće i neraskidivije od zemlje koja je već odavno nestala pred našim očima“, ocenjuje Jasna.
Kako navodi, učesnik sleta na Dan mladosti nije mogao da bude bilo ko, jer su škole birale svoje predstavnike na toj manifestaciji. Navodi da su na tom sletu učestvovali mladi iz svih šest republika i dve pokrajine tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
„Svi smo bili odabrani od strane naših razrednih starešina. Tada sam išla u deseti razred. To je, ujedno, bila i poslednja generacija koja je išla u deveti i deseti razred. Proveli smo mesec dana u kasarni u Beogradu gde smo se pripremali za taj slet. Nešto malo priprema je bilo i u Novom Sadu i onda su nas sve prebacili u Beograd da zajedno uvežbavamo koreografije. Bila sam preponosna, preuzbuđena, bilo je to jedno divno druženje i jako nam je bilo lepo. Imali smo neki poseban osećaj jer smo učestvovali u obeležavanju Dana mladosti, iako Tito već sedam godina nije bio živ“, evocira uspomene Jasna.
Seća se da je učestvovala u koreografiji za pesmu „Seobe“ grupe Kerber koja je i danas veoma aktivna na muzičkoj sceni.
„Imali smo crvene, žute i plave kombinezone, ali se ne sećam baš najjasnije koreografije. Bilo je jako davno, ali se sećam da nas je u tom sletu učestvovalo blizu hiljadu mladih. To je bilo veoma lepo druženje, pevanje svake večeri uz logorsku vatru… Božanstveno je bilo“, priseća se naša sagovornica.
A onda, nešto više od decenije kasnije, 25. maja postala je majka Marijane.
„Uvek se šalim i kažem da je bila dečak bila bi Tito. Mogla je biti i Jovanka, ali nije. Ona je Marijana. Rodila se 25. maja, na Dan mladosti. A pošto sam rođena 30. maja, uvek govorim kako sam ja nju sebi za rođendan rodila“, napominje Jasna Marić.
No, tu nije kraj čudnim podudarnostima koje su bile vezane za bivšu SFRJ.
„Imamo sad još jedan povod da slavimo 29. novembar, jer nam se toga dana rodio unuk Miodrag. On je divan, najbolji na svetu“, s ponosom konstatuje baka Jasna koja će danas da proslavi njegov Dan mladosti.
Na pitanje kakav je njen odnos prema bivšoj Jugoslaviji, sa setom odgovara.
„Po meni, mnogo se lagodnije živelo, mnogo lakše, svi smo bili ravnopravniji nego sada. Mislim da je to bilo neko mirnije doba za život i podizanje dece. Moji roditelji su mene mnogo lakše odgajali nego ja moju decu. Ne samo zbog finansija, nego i zbog opšteg stanja u zemlji. Tada smo bili svi drugovi, pomagali jedni drugima. Sada ne znate da li treba dete da vaspitavate da bude agresivno i da brani sebe, ili da bude dobar drug. Mirnije se živelo. Imali smo svi uniforme koje smo nosili u školi. Nije bilo pitanje ko nosi Najki, ko Adidas, ko nosi „no nejm“ patike. Meni je taj period SFRJ ostao u jako lepom sećanju. Ja i dan danas, kad me neko pita šta sam, ja kažem da sam Jugoslovenka“.
Njena ćerka Marijana Marić i danas dobija zanimljive reakcije na šalterima kada kaže datume svog rođenja i rođenja sina.
„Kada sam zvala da prijavim sina u Matičnu knjigu rođenih i izdiktirala svoje i njegove podatke žena me u pola rečenice prekinula i rekla: 'Čekajte, to je super, ali ja moram da vas pitam da li je moguće da je mama rođena na Dan mladosti, a sin na Dan Republike. To je postala anegdota za njegov rođendan. Zbog mog datuma rođenja, starije generacije mi govore da sam rođena na Dan mladosti i da je to bio Titov rođendan… Pošto radim u bolnici i dan danas stariji pacijenti, kad otvorimo neke teme i čuju moj datum rođenja, svi se nekako ozare“, kaže Marijana.
Za razliku od svojih vršnjaka koji su rođeni dosta godina nakon raspada Jugoslavije priznaje nam da o periodu SFRJ zna dosta zahvaljujući pričama starijih u porodici.
„S obzirom na moj datum rođenja, pričali su mi dosta i šta znači taj Dan mladosti i kako je to sve nekad izgledalo. Meni je to predočeno kao jedan lep divan period za poželeti, tako da sam ja i ja kroz njihove priče na neki način proživela to vreme. Takođe, kada mi je određen termin porođaja i ispostavilo se da će to biti baš na Dan Republike, opet su mi objašnjavali šta taj datum znači, tako da ja sam upoznata više nego moja generacija“, napominje Marijana Marić.
Upravo priče majke i bake i deke definisale su njen odnos prema Jugoslaviji, iako je rođena nakon raspada te države.
„Ne mogu da kažem da sam jugonostalgična, jer nemam to iskustvo, ali mislim da je to bio lepši period. Moja generacija i mlađi ljudi govore uglavnom ružno o toj Jugoslaviji, ali ja to nisam mogla da pojmim nikad, jer mi je govoreno drugačije. Verovatno sam jedina koja tako razmišlja“, kaže kroz osmeh Marijana.
Na pitanje da li će i sinu, kada odraste, pričati o Danu Republike, Marijana odgovara: „Da! I meni su moji najbliži pričali o mom rođendanu i tom datumu, što je meni uvek značilo i nekako sam se osećala bitno, pa ću i ja njemu pričati o Danu Republike da zna na koji je dan rođen“, zaključuje Marijana Marić.
Aleksandar Savanović
