ДРАГАН ГОДИНАМА ЖИВИ САМ У ЗГРАДИ Опустело село у чаробној природи, у ком је животни век око 100 година

Иако је некада било жила куцавица тог краја, бројно становништво се осуло, а на пропланицима данас су остала углавном старачка домаћинства. Ипак, посебно необична прича која стиже из овог села јесте да у згради у којој је некада живело 40 становника, данас је остао само један човек, Драган Бјелановић.

- Некада је овде све врвело од живота. Златно доба овог села обележио је рад две текстилне фабрике, било је пуно људи. Али, времена се мењају, фабрике су затворене, а млади су махом отишли трбухом за крухом тако да сам ја остао једини да живим у згради која је некада била пуна. Прво ми је било јако тешко то да прихватим, али после навикне се човек на све. Дан по дан, тече живот - каже Драган за РИНУ.

Како је једини становник у згради, Драган нема комшија а једино са ким може да прозбори по коју реч у најближем комшилуку јесте радница поште, а од скоро и запослени у продавници која је отворена такође у приземљу зграде у којој живи сам.

- Њих да нема, то би било брука. Са њима мало проговорим, назовем добро јутро и добар дан. Док није било продавнице, викендом кад не ради пошта није било живе душе - каже Драган.

Златно доба Јасенова осим рада две текстилне фабрике, обележио је и рад амбуланте, кланице, велике продавнице, али и велике кафане. Сада је лукзуз чак и телевизијски сигнал.

- У том маркету могли сте купити буквално све, од игле до локомотиве, није било ни потребе да идемо до вароши. У локалној кафани је радило око 30 радника, а кувало се око 1.000 кафа дневно, сада кад неко уђе, то доживимо као светско чудо - присећа се овај човек који сам живи у читавој згради.

Сећање на лепу прошлост сада су основна тема преосталих становника у Јасенову. Плач новорођене бебе овде се ретко чује, па мештани позивају све младе људе да дођу овде, доселе се јер су квадрати врло јефтини, а живи се у просеку сто година.

- Овде су природа и ваздух одлични, већина становника овде доживи дубоку старост. Живи се здраво, поштују се неке вредности које се полако губе у овом савременом свету. Колико год понекад живот био суров, нарочито кад снег окује село, никада Јасеново не бих мењао за неки град - поручује Драган.