Да ли је у римском музеју лобања Плинија Старијег?

Да ли је то стварно лобања славног природњака питање је на које се сада тражи одговор.



Музеј у коме се чува лобања је права ризница древне медицине. Лобања се чувала деценијама у једној од музејских витрина међу патолошким и анатомским аномалијама, од чудних фетуса до тегли са шареним камењем из жучи.



Пре неколико година један тим састављен од биолога, антрополога и биохемичара урадио је серију форензичких тестова лобање и доње вилице која је нађена пре 120 година на морској обали недалеко од Помпеје.



Ових дана је тим који је формирао музеј одржао конференцију на којој је изнео резултате својих истраживања. Лобања, како су закључили, највероватнији је Плинијева, бар према ономе како су га описивали његови савременици, али доња вилица, закључили су, није његова.



Мери Бирд са Кембриџа, класичар и врхунски стручњак за римску историју, одбацила је као лажну вест да је лобања припадала Плинију Старијем.

Музејски тим, међутим, уверен је да су они у праву иако се ограђују да не могу да буду сто посто сигурни. Они тврде да имају доста аргумената да то јесте лобања Плинија Старијег, али не наводе који су то аргуменмти.



Историчар Чиончи, који је познат као аутор биографије тенора Ајвана Горгија, који је певао партију Родолфа на светској премијери опере "Ла боеми" Ђакома Пучинија, цитирао је славног композитора који је говорио "да је једино сигуран да ништа није сигурно".



Према речима Чиончиа, идеја да је реч о лобањи Плинија Старијег родила се након што је штампана књига "Истраживање смрти једног адмирала", коју је написао војни историчар Флавио Русо и штампана је 2004. године. Русо је одлазак Плинија до Помпеја назвао "најстаријим покушајем спасавања на мору после природне катастрофе".



Чиончи је, иначе, руководилац "Пројекта Плиније". О Плинијевој смрти се зна само толико колико је сачувано у писмима која је писао Плиније млађи који је био једини преживели сведок ерупције вулкана.



Интелектуална радозналост је стајала живота Плинија Старијег. Сестра и њен 17-годишњи син су му скренули пажњу на велики облак који се кретао према Помпејима и мору. Као научник који је написао 37 књига о природи хтео је да из веће близине посматра шта се збива око Везува и тако је као адмирал наредио да се опреми брод којим би отпловио до Помпеја.



Када је стигао до обале испод вулкана Плиније се искрцао да би боље сагледао шта све пада из ваздуха и тако се угушио од отровних гасова.



Пошто се знало место где се Плиније искрцао 1900. године су вршена ископавања на том локалитету морске обале и нађена су 73 скелета. Веровало се да је то посада Плинијевог брода. Међу костурима је нађен и један који је био раскошно украшен златним наруквицама и златном огрлицом која је имала три ниске, а његова глава лежала је на јастуку.



Власник терена на коме су нађени костури, који су очигледно указивали да су људи били окупљени вође, одмах је прогласио да је то морао бити Плиније Старији окружен посадом брода којим је дошао у близину Помпеја.



Археолози су одбацили причу као аматерску, јер су тврдили да један адмирал не би био тако "накићен" златом.



Сада је мишљење класичара измењено сазнањем да су високи римски официри волели да се ките и показују своје богатрство.



"Пројекат Плиније" још није закључен, јер форензичари нису саопштили да ли су на косторуру нађени трагови чирева које је Плиније имао. У музеју за сада стоји натпис да се лобања приписује Плинију Старијем.