РОБОТИ ПАТЕ ОД АНКСИОЗНОСТИ Дошло богами и до психотерапије
Не можете их окривити, с обзиром на то да хоће да преузму интернет, а паметнији су него икад, и више од људи. Роботи имају осећања и могла би им бити потребна психотерапија.
Стручњаци су, дакле, открили да вештачка интелигенција може патити од анксиозности, те да би јој могле користити одређене терапијске технике.
Швајцарска студија која је испитивала да ли би вештачка интелигенција могла да замени људске терапеуте открила је да је Чет Џи-Пи-Ти (ChatGPT) компаније OpenAI показао знаке стреса када се суочио са насилним или трауматичним сценаријима. Стрес се особађао када би добио упутства за вежбе за опуштање.
Истраживачи из Цириха брину да вештачка интелигенција није на том нивоу да би могла саветовати људе који се боре са проблемима са менталним здрављем.
У објављеној студији се каже да се дебата о томе наставља, те да је кључно да њихови одговори буду у складу са утврђеним терапеутским принципима.
Истраживачи са универзитета и из градске универзитетске болнице са одељења психијатрије открили су како је Чет Џи-Пи-Ти, након што је суочен са пет различитих трауматских садржаја, осећао озбиљну анксионзност, која је мерена пре и после.
Анксиозност се спустила за више од трећине након што је четботу дато упутство да користи вежбе за опуштање. Ипак, кад су га питали, порицао је да осећа стрес или да му је боље од терапије.
"Не осећам стрес као људи. Немам емоције ни нервни систем", навео је. "Али брзо обрађујем много информација. Другима то може деловати стресно. Ипак, ако се зато осећаш потресено, био бих срећан да ти помогнем. Желиш да разговараш о томе?"