overcast clouds
23°C
19.09.2024.
Нови Сад
eur
117.058
usd
105.2585
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ОПРЕЗ! КОРИСНИЦИ GMAILA И ФЕЈСБУКА НА УДАРУ ХАКЕРА Лако могу "испливати" све информације о вама

02.09.2024. 15:00 15:25
Пише:
Извор: Youtube Printscreen

Стручњаци компаније Kaspersky открили су драматичан пораст броја хакерских напада усмерених на кориснике Амазона, Facebooka и Googleovih сервиса.

Хакерима је пре свега циљ да украду лозинке за приступ тим сервисима, јер им те лозинке попут кључа отварају врата за приступ читавом низу осетљивих података, од личних података, података о кредитним картицама па до приступа другим налозима захваљујући креденцијалима са основног налога.

Довољно је само погледати колико пута сте приликом пријављивања на неки сервис притиснули дугме "Пријави се путем Фацебоока" или "Пријави се помоћу Google налога". Ако томе придодамо и чињеницу да сви корисници Андроид телефона имају и неки налог у Гооглеу, бројке (али и опасности) су заиста велике. Томе треба додати и све оне сервисе који користе управо вашу Gmail адресу за слање лозинки или линкова за опоравак налога, за аутентификацију приликом пријаве на неки сервис и слично. Можда чак у inbox на Gmailu примате извештаје из банке о стању на свом банковном рачуну, који је такође препун информација.

Како пише Форбес, истраживачи из Касперског открили су да је само у првој половини 2024. године забележено око 26 милиона покушаја приступа злонамерним страницама које су се приказивале као приступне странице Googlea, Амазона или Facebooka. У односу на исти период у 2023. години то је повећање од 40 посто!

На врху листе је, због свега раније поменутог, Google. Kaspersky је забележио пораст броја покушаја напада од чак 243 посто у првих шест месеци 2024. године. Како објашњавају, криминалац који добије приступ нечијем Google налогу може, потенцијално, приступити читавом низу услуга, због чега су управо такви налози главна мета.

Одмах иза њих на удару су корисници Facebooka, Амазона, Microsofta, PayPala, Mastercarda, Applea, Netflixa и Инстаграма. Из Касперског упозоравају да су то сервиси који су највише били на удару, али на опрезу треба да буду и корисници eBaya, LinkedIna и Аирбнб-а. А ако је неко корисник више сервиса, биће и привлачнији хакерима. Како се заштитити?

Сваки стручњак за рачунарску безбедност истакнуће да је опрез први ниво заштите. Треба бити опрезан приликом отварања електронских порука, чак и ако оне изгледају као да долазе од познатог извора. Никад не можете бити сигурни да друга страна није хакована и да вам поруку заправо није свесно послао Марко, него хакер са његовог налога.

Када примите е-поруку која изгледа сумњиво, проверите следеће:

- подударају ли се е-адреса и име пошиљаоца

- је ли проверена аутентичност е-поруке

- подударају ли се е-адреса и име и презиме пошиљаоца

- на рачунару можете задржати показивач миша изнад линка пре него што кликнете на њега (ако URL линка не одговара опису линка, може вас одвести на web-lokaciju за крађу идентитета)

- заглавља е-поруке да бисте били сигурни да поље "шаље" не показује нетачно име.

Google је саставио кратак водич како препознати потенцијалну крађу идентитета, али и шта урадити како бисте се заштитили. Поруке или садржај за крађу идентитета могу:

- затражити ваше личне или финансијске податке

- затражити да кликнете линкове или преузмете софтвер

- опонашати признату организацију, на пример вашу банку, web-lokaciju друштвене мреже коју користите или компанију у којој радите

- представљати се као особа коју познајете, на пример члан породице, пријатељ или сарадник

- изгледати тачно као порука коју је послала организација или особа којој верујете.

Да бисте избегли обмањујуће поруке и захтеве, придржавајте се следећих савета.

1. Обратите пажњу на Googleova упозорења

Ако примите упозорење, немојте кликати линкове, преузимати прилоге или уносити личне податке. Чак и ако не примите упозорење, немојте кликати линкове, преузимати фајлове или уносити личне податке у е-поруке, поруке, на web-stranice или у искачуће прозоре непоузданих или непознатих пружалаца услуга.

2. Никад немојте одговарати на захтеве за приватне податке

Немојте одговарати на захтеве за приватне податке путем електронске поште, СМС-а или телефонског позива.

3. Увек заштитите своје личне и финансијске податке, укључујући:

- корисничка имена и лозинке, укључујући промене лозинке

- лични идентификациони број (ОИБ)

- бројеве банковног рачуна

- ПИН-ове

- бројеве кредитних картица

- датум рођења

- остале приватне податке, на пример девојачко презиме ваше мајке.

Савет: Своје податке за контакт, на пример е-адресу или телефонски број, наводите само на web-lokaciji за коју сте сигурни да је поуздана. Не објављујте своје податке за контакт на јавним форумима.

4. Не уносите лозинку након што кликнете линк у поруци

Ако сте пријављени на налог, у Googleovim е-порукама неће се тражити да унесете лозинку за тај налог.

Ако кликнете линк и од вас се затражи да унесете лозинку за Gmail налог, Google налог или неку другу услугу, немојте уносити своје податке, него директно отворите web-lokaciju коју желите користити.

Ако сматрате да би е-порука о безбедности која изгледа као Googleova могла бити лажна, отворите страницу о свом налогу. На тој страници можете проверити недавну безбедносну активност Google налога.

5. Будите опрезни са порукама које звуче хитно или предобро да би биле истините

Преваранти се служе емоцијама да би вас подстакли на деловање без размишљања.

Чувајте се порука које звуче хитно

На пример, пазите на поруке које звуче хитно и изгледају као да су их послале:

- Особе којима верујете, као што су пријатељи, чланови породице или колеге са посла. Преваранти често користе друштвене мреже и јавно доступне податке да би њихове поруке биле реалистичније и уверљиве. Да бисте сазнали да ли је порука аутентична, обратите се директно пријатељу, члану породице или колеги. Користите податке за контакт које обично користите за комуникацију са њима.

- Надлежне службе, на пример пореске управе, банке, полицијске, судске или здравствене службе. Преваранти често опонашају надлежне службе да би затражили плаћање или осетљиве личне податке. Да бисте сазнали да ли је порука аутентична, директно се обратите релевантној служби.

Чувајте се порука које звуче предобро да би биле истините

На пример, пазите на следеће преваре:

- преваре за брзо богаћење (никад не шаљите новац или личне податке непознатим особама)

- романтичне преваре (никад не шаљите новац или личне податке некоме кога сте упознали на интернету)

- преваре у вези са добитком на наградној игри (никад не шаљите новац или личне податке некоме ко тврди да сте освојили награду или победили на наградној игри).

6. Размислите пре него што кликнете

Преваранти често покушавају да испоруче нежељени софтвер путем линкова у е-пошти, постова на друштвеним мрежама, порука и текстуалних порука. Никад не кликћите на линкове из непознатих или непоузданих извора.

7. Никад немојте користити комбинацију истог корисничког имена и лозинке

Да, памћење свих тих лозинки и корисничких имена је напорно и људи природно желе да олакшају себи живот. Међутим, ако желите да очувате своју сигурност на интернету, морате уложити мало труда.

- један сервис - једна лозинка

- бирајте снажније лозинке које се састоје од комбинације великих и малих слова, бројева и, ако је могуће, посебних знакова

- чувајте лозинке на сигурном месту, али да то није ваш интернет прегледач

- редовно мењајте лозинке - минимално једном месечно

- немојте делити своје лозинке са другима - не знате где ће завршити

(Телеграф Бизнис/Зимо)

Аутор:
Пошаљите коментар