Серија „Корени” према роману Добрице Ђосића почиње на РТС

Серија, настала према истоименом роману Добрице Ћосића и сценарију Ђорђа Милосављевић, одиграва се у имагинарном селу Прерово, у последњим деценијама 19. века, за време краља Милана, а прати живот богате сеоске породице Катић и њихових слуга. У мноштву мотива и тема посебно се издвајају мотив породице и породичног сукоба између очева и синова, породично порекло и проблем идентитета, одржавање култова српске националне митологије, политички сукоби који доводе до народног и породичног раскола и искоришћавање српског сељаштва за ниске политичке побуне, обликовање српских интелектуалаца школованих у иностранству, патријархална деспотија као култ, улога и положај жене у породици ... и многи други.

Главне улоге тумачи јака глумачка екипа: Жарко Лаушевић (Аћим Катић), Игор Ђорђевић (Ђорђе Катић), Слобода Мићаловић (Симка), Радован Вујовић (Вукашин), Дара Џокић (Милунка), Ненад Јездић (Тола), Милош Самолов (Рака апсанџија), Небојша Миловановић (Капетан), Аница Добра (Роза), Небојша Дугалић (Никола Пашић) и многи други. Редитељ је Иван Живковић.

- Било је крајње време вратити се добрим традицијама сјајне српске драме и вратити се традицији наше литературе, која не само да даје одличан повод за екранизацију него се надам и да ће успети да потисне многе друге изазове које са Запада сервирају од тих ријалитија и свега осталог – рекао је прослављени глумац Жарко Лаушевић.

- Свестан сам одговорности коју носи учешће у екранизацији једног од најзначајнијих дела српске књижевности 20. века. Погледао сам свих 10 епизода и верујем да ће публика осетити љубав коју смо уложили у „Корене” - каже Лаушевић, а његова колегиница Слобода Мићаловић такође осећа одговорност али и захвалност што тумачи лик Симке, јединствене жене у српској књижевности, комплексне и слојевите.

- Симка је сведок једне породичне несреће и гашења лозе Катића. Она успева, као што Ћосић каже, да пронађе начин да им се лоза не угаси, превари супруга али продужава лозу. Жена је у то време чувала породицу и покушавала да очува кућу, а тако је и данас. Нисмо ми бескрајно способне, него нам је природа таква да се сналазимо - наглашава Слобода Мићаловић додајући да је велика ствар што се РТС потрудио да подржи један скуп пројекат јер се, како каже, „данас губи осећај за лепо, естетику, морал, а они се боре да опстанемо као нација. Без културе и образовања нема нам мрдања.”

„Корени“ су други роман Добрице Ћосића, објављен 1954. године. Њиме је Ћосић започео својеврсни циклус романа „Деобе“, „Време смрти“, „Време зла“ и „Време власти“, у којима се као ликови јављају синови, унуци и праунуци јунака „Корена“, с основном идејном тежњом приказивања романсиране историје модерне Србије. Књижевна критика „Корене“ сврстава у поетски психолошки роман, а за њега је писац добио и Нинову награду.

Радња романа и серије одиграва се у имагинарном селу Прерово, у последњим деценијама 19. века, за време краља Милана, а прати живот богате сеоске породице Катић: Аћима Катића, човека традиционалног кова и радикала, и његових синова Вукашина и Ђорђа. Будући политичар и очева нада, Вукашин се враћа са студија у Паризу и саопштава оцу да се жени кћерком либерала Тошића, Аћимовог политичког непријатеља, и да прелази у странку будућег таста. Аћим, загрижени радикалски вођа, не може то да опрости сину кога се јавно одриче, и бесан позива мештане на подизање буне. Као да то није довољно, други његов син Ђорђе, угледан и богат сељак, и његова супруга Симка имају озбиљне проблеме, јер ни после петанаест година брака немају децу. Ђорђе утеху тражи у алкохолу, док очајна Симка у страху од гашења лозе одлучује да затрудни са слугом.

У мноштву мотива и тема посебно се издвајају мотив породице и породичног сукоба између очева и синова, породично порекло и проблем идентитета, одржавање култова српске националне митологије, политички сукоби који доводе до народног и породичног раскола и искоришћавање српског сељаштва за ниске политичке побуне, обликовање српских интелектуалаца школованих у иностранству, патријархална деспотија као култ, улога и положај жене у породици...

С. Милановић

фото: М. Ђаков