ВИШЕГРАД Зрно бисера на смарагдној Дрини

- Дакле, крећемо од моста, како Андрић каже „где је све почело“ где је он први пут слободно прогледао. Постоји једна источњачка мудрост коју је Андрић радо спомињао а то је „да је човек дужан своме завичају, али да је то једини тај дуг који никоме тешко не пада и који га стално подсећа да га до краја живота не може испунити.“ Тај дуг је према Вишеграду испунио, мада се у њему није родио, него у Долцу, код Травника. Андрић је прославио Вишеград романом „На Дрини ћуприја”, а његов књижевни рад бива овенчан Нобеловом наградом тачно пре 60 година. Осим интереса за Андрићеву прозу расте и занимање да се види овај мост уживо што је утицало на туризам нашег града – с поносом је истакла Оливера Тодоровић, директорка Туристичке организације Вишеграда.

На Дрини ћуприја – мост којим је велики везир Мехмед паша Соколовић желео да се одужи свом родном крају је срце и душа Вишеграда. Почетак градње која је трајала око шест година везује се за 1571. годину.

– Градња је поверена дворском архитекти Мимар Синану, изузетном градитељу онога времена и представља ремек-дело отоманске архитектуре. Сматра се да је Синан пројектовао око девет мостова, али је овај најлепши и најочуванији. На самом мосту, на једној од камених плоча, на средини моста, налазе се стихови на арапском које је написао песник Нихади. Између осталог је записано: „Израда му је тако лепа, да онај ко га види, мисли да је зрно бисера у води, а небески свод да му је шкољка“ – открио нам је Бранислав Андрић, стручни сарадник у ТО Вишеград.

Мост је у својој историји доживео разне недаће. Једна од природних недаћа које је мост задесила била је велика поплава 1896. године, која је уништила већи део Вишеграда, а ћуприја је показала сву своју снагу и остала скоро неоштећена, иако је Дрина достигла рекордни ниво преплавивши читав мост!

– Позната и славна песма „У лијепом старом граду Вишеграду“, химна нашег града је дело не много познатог песника и композитора Драгише Недовића, који је у Вишеграду служио војни рок и написао баш ову оду нашем граду и својој несрећној љубави Кики. Драгиша Недовић је заборављен, несхваћен и неправедно запостављен иако је аутор бројних песама за које сада често кажемо да су изворне, народне песме. Овај боем је са својом гитаром много путовао и био је тако суптилна особа да је где год да је боравио просто упијао менталитет људи који су ту живели и касније га дочарао у песмама.

Није он писао само о Дрини, Вишеграду и својој љубави Кики. Писао је пре свега о Србији, Шумадији, нашим рекама, планинама, али и Босни, Далмацији, Дубровнику, Сплиту… Зато се не треба чудити да је он аутор песама „Кад си била мала, Маре”, „Три сулара су“, а осим ових, такође добро познатих „Ајд’ д’ идемо, Радо”, „Јесен прође, ја се не ожени'”, „Лепе ли су, нано, Гружанке девојке”, „Стани, стани, Ибар водо”, „Сиромах сам, друже”, „Танко, танко, Танкосава” „Стаде се цвијеће росом китити”... Напоменула бих да у Вишеграду постоји иницијатива да се Драгиши Недовићу који је опевао наш град некако одужимо и на Бикавцу му подигнемо споменик – открила нам је Оливера Тодоровић, директорка Туристичке организације Вишеграда.

– Ћуприја је преко својих лукова превалила и Први и Други светски рат. У Првом св. рату су срушена два лука и место њега је направљена метална конструкција која је омогућавала да мост буде у функцији и таман када је она уклоњена, а тај део моста обновљен, почео је Други светски рат у којем је вишеградска ћуприја доживела највеће страдање. Наиме, њу су 1943. године бомбардовали савезнички авиони када је централни део моста у потпуности био разрушен. После тог рата мост је обновљен – рекао нам је Бранислав Андрић.

– Одужујући се овим великим људима наш велики режисер Емир Кустурица својом идејом да се на ушћу Рзава у Дрину изгради још један чудесан део Вишеграда – Андрић-град. То би требало да буде град-времеплов где ћете када прођете улазну капију прошетати кроз векове – открива Оливера Тодоровић.

Наиме, овде можете прошетати кроз најразличитије епохе које су се на овим просторима смењивале, и вратити се у прошлост која спаја два периода –ренесансу са отоманским периодом и Византијом.

– Андрићград је замишљен као прави град који има бројне институције – градску управу, позориште, биоскопску салу, хотел, ресторане. Током летњих месеци оживе тргови где се изводе представе, концерти и други културно-уметнички садржаји. У Андрћграду можете да испробате и гастрономске специјалитете по којима смо познати – разне пите, бурек, ћевапе с кајмаком у лепињи, а неизоставно се засладите нашим оријенталним посластицама: баклавом, туфахијама, урмашицама, тулумбама... После свега уживајте у доброј кафи спремљеној на традиционалан начин и послуженој у филџанима – препоручила нам је Оливера Тодоровић, директорка ТО Вишеграда.

Марина Јабланов Стојановић

Фото: Бранислав Андрић