VIŠEGRAD Zrno bisera na smaragdnoj Drini

- Dakle, krećemo od mosta, kako Andrić kaže „gde je sve počelo“ gde je on prvi put slobodno progledao. Postoji jedna istočnjačka mudrost koju je Andrić rado spominjao a to je „da je čovek dužan svome zavičaju, ali da je to jedini taj dug koji nikome teško ne pada i koji ga stalno podseća da ga do kraja života ne može ispuniti.“ Taj dug je prema Višegradu ispunio, mada se u njemu nije rodio, nego u Dolcu, kod Travnika. Andrić je proslavio Višegrad romanom „Na Drini ćuprija”, a njegov književni rad biva ovenčan Nobelovom nagradom tačno pre 60 godina. Osim interesa za Andrićevu prozu raste i zanimanje da se vidi ovaj most uživo što je uticalo na turizam našeg grada – s ponosom je istakla Olivera Todorović, direktorka Turističke organizacije Višegrada.

Na Drini ćuprija – most kojim je veliki vezir Mehmed paša Sokolović želeo da se oduži svom rodnom kraju je srce i duša Višegrada. Početak gradnje koja je trajala oko šest godina vezuje se za 1571. godinu.

– Gradnja je poverena dvorskom arhitekti Mimar Sinanu, izuzetnom graditelju onoga vremena i predstavlja remek-delo otomanske arhitekture. Smatra se da je Sinan projektovao oko devet mostova, ali je ovaj najlepši i najočuvaniji. Na samom mostu, na jednoj od kamenih ploča, na sredini mosta, nalaze se stihovi na arapskom koje je napisao pesnik Nihadi. Između ostalog je zapisano: „Izrada mu je tako lepa, da onaj ko ga vidi, misli da je zrno bisera u vodi, a nebeski svod da mu je školjka“ – otkrio nam je Branislav Andrić, stručni saradnik u TO Višegrad.

Most je u svojoj istoriji doživeo razne nedaće. Jedna od prirodnih nedaća koje je most zadesila bila je velika poplava 1896. godine, koja je uništila veći deo Višegrada, a ćuprija je pokazala svu svoju snagu i ostala skoro neoštećena, iako je Drina dostigla rekordni nivo preplavivši čitav most!

– Poznata i slavna pesma „U lijepom starom gradu Višegradu“, himna našeg grada je delo ne mnogo poznatog pesnika i kompozitora Dragiše Nedovića, koji je u Višegradu služio vojni rok i napisao baš ovu odu našem gradu i svojoj nesrećnoj ljubavi Kiki. Dragiša Nedović je zaboravljen, neshvaćen i nepravedno zapostavljen iako je autor brojnih pesama za koje sada često kažemo da su izvorne, narodne pesme. Ovaj boem je sa svojom gitarom mnogo putovao i bio je tako suptilna osoba da je gde god da je boravio prosto upijao mentalitet ljudi koji su tu živeli i kasnije ga dočarao u pesmama.

Nije on pisao samo o Drini, Višegradu i svojoj ljubavi Kiki. Pisao je pre svega o Srbiji, Šumadiji, našim rekama, planinama, ali i Bosni, Dalmaciji, Dubrovniku, Splitu… Zato se ne treba čuditi da je on autor pesama „Kad si bila mala, Mare”, „Tri sulara su“, a osim ovih, takođe dobro poznatih „Ajd’ d’ idemo, Rado”, „Jesen prođe, ja se ne oženi'”, „Lepe li su, nano, Gružanke devojke”, „Stani, stani, Ibar vodo”, „Siromah sam, druže”, „Tanko, tanko, Tankosava” „Stade se cvijeće rosom kititi”... Napomenula bih da u Višegradu postoji inicijativa da se Dragiši Nedoviću koji je opevao naš grad nekako odužimo i na Bikavcu mu podignemo spomenik – otkrila nam je Olivera Todorović, direktorka Turističke organizacije Višegrada.

– Ćuprija je preko svojih lukova prevalila i Prvi i Drugi svetski rat. U Prvom sv. ratu su srušena dva luka i mesto njega je napravljena metalna konstrukcija koja je omogućavala da most bude u funkciji i taman kada je ona uklonjena, a taj deo mosta obnovljen, počeo je Drugi svetski rat u kojem je višegradska ćuprija doživela najveće stradanje. Naime, nju su 1943. godine bombardovali saveznički avioni kada je centralni deo mosta u potpunosti bio razrušen. Posle tog rata most je obnovljen – rekao nam je Branislav Andrić.

– Odužujući se ovim velikim ljudima naš veliki režiser Emir Kusturica svojom idejom da se na ušću Rzava u Drinu izgradi još jedan čudesan deo Višegrada – Andrić-grad. To bi trebalo da bude grad-vremeplov gde ćete kada prođete ulaznu kapiju prošetati kroz vekove – otkriva Olivera Todorović.

Naime, ovde možete prošetati kroz najrazličitije epohe koje su se na ovim prostorima smenjivale, i vratiti se u prošlost koja spaja dva perioda –renesansu sa otomanskim periodom i Vizantijom.

– Andrićgrad je zamišljen kao pravi grad koji ima brojne institucije – gradsku upravu, pozorište, bioskopsku salu, hotel, restorane. Tokom letnjih meseci ožive trgovi gde se izvode predstave, koncerti i drugi kulturno-umetnički sadržaji. U Andrćgradu možete da isprobate i gastronomske specijalitete po kojima smo poznati – razne pite, burek, ćevape s kajmakom u lepinji, a neizostavno se zasladite našim orijentalnim poslasticama: baklavom, tufahijama, urmašicama, tulumbama... Posle svega uživajte u dobroj kafi spremljenoj na tradicionalan način i posluženoj u fildžanima – preporučila nam je Olivera Todorović, direktorka TO Višegrada.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Branislav Andrić