(ВИДЕО) МИСТЕРИЈА МАНАСТИРА САВИНАЦ Да ли су остаци фрушкогорске богомоље у Старим Лединцима или је још сакривен од људи
Од свих манастира на Фрушкој гори, Савинац је свакако најмистериознији. За почетак, нико заправо данас са сигурношћу не зна где се он налазио.
Остаци храма у Старим Лединцима, на северној страни Фрушке горе, само су једна од могућих локација коју, као највероватнију, наводи највећи број историчара и коју је, као такву, прихватила и црква.
У вековима за нама, тајновитост је ову древну светињу обавила попут плашта, па о њој данас, много више од историјских чињеница, сведоче митови и легенде краја, пише Историјски забавник.
А оне причају једну посебну причу…
Мистериозна светиња
Не зна се ни ко је ни када подигао овај манастир. Претпоставља се да потиче с краја 13. века, а да је кула по којој су остаци данас најпрепознатљивији, додата касније. Његово постојање забележено је само једном, у турским пописима с краја 16. века, па се верује да је богомоља запустела и потом порушена у некој од најезди Турака.
Тј. тако макар прича каже…
Да ли је Савинац уопште Савин?
Не зна се много ни о томе коме је ова древна богомоља била посвећена. Иако је црква усвојила претпоставку да је реч о Светом Сави, јер је његов култ на Фрушкој гори био веома развијен, постоје теорије и да је у прошлости овај храм имао другог заштитника – Светог Ђорђа, Светог Прокопија или чак Светог Симеона Мироточивог.
Мештани пак место најчешће зову Лединачка кула, по високом звонику који доминира простором и може се видети скоро са било које тачке у околини.
Многа питања и даље без одговора
Од 1997. године Савинац има статус културног добра од великог значаја, а обављена је и конзервација и испитивање локалитета. Ипак, многа питања и даље су без одговора.
Остаци цркве само су делимично истражени. Ископавања у унутрашњости нису вршена, па се не зна да ли је и колико грађевина укопана у земљу и колика је њена стварна висина. У непосредној близини манастира откривено је неколико гробова за које се верује да су припадали монасима који су овде некада живели, али како у њима није пронађено ништа више, овај налаз није могао да пружи било какве додатне информације о прошлости места.
Ипак, зна се да је црква у неком периоду у прошлости била живописана. Старији мештани и данас се сећају да су средином 20. века, у првим годинама након Другог светског рата, овде још увек били видљиви трагови фресака Светог Ђорђа на спољном зиду торња, изнад улазних врата, и Светог Симеона Мироточивог на унутрашњем јужном зиду. Од њих, нажалост, сада није остало ништа.