УЗБЕКИСТАНСКА БУХАРА БИЛА ПРАВА ПРЕСТОНИЦА НАУКЕ Бисер на путу свиле

У Самарканду смо схватили да су и гориво и таксији јефтини. Схватили смо и да ултрабрзи возови (узбекистански „Соко“ креће од Ташкента, зауставља негде у пустињи Кизил-Кум и зове „Афросијаб“, по старом имену Самарканда) и пруге које су градила Шпанци, немају довољно композиција да би имали честе поласке, па се карте купују доста унапред. Уз помоћ власнице хотела, решили смо да идемо таксијем, линијским - четири сата вожње између два најважнија града Пута свиле. На аутобуској станици вас опколе линијаши (ниједан није прави таксиста) и онда се цењкате. Наша срећа што нас је било четворо, па је брзи полазак загарантован, имамо „кеца у рукаву“ и остварујемо добру цену. Овај сценарио се понавља даље на нашем епском путешествију.