UZBEKISTANSKA BUHARA BILA PRAVA PRESTONICA NAUKE Biser na putu svile

U Samarkandu smo shvatili da su i gorivo i taksiji jeftini. Shvatili smo i da ultrabrzi vozovi (uzbekistanski „Soko“ kreće od Taškenta, zaustavlja negde u pustinji Kizil-Kum i zove „Afrosijab“, po starom imenu Samarkanda) i pruge koje su gradila Španci, nemaju dovoljno kompozicija da bi imali česte polaske, pa se karte kupuju dosta unapred. Uz pomoć vlasnice hotela, rešili smo da idemo taksijem, linijskim - četiri sata vožnje između dva najvažnija grada Puta svile. Na autobuskoj stanici vas opkole linijaši (nijedan nije pravi taksista) i onda se cenjkate. Naša sreća što nas je bilo četvoro, pa je brzi polazak zagarantovan, imamo „keca u rukavu“ i ostvarujemo dobru cenu. Ovaj scenario se ponavlja dalje na našem epskom putešestviju.