СВА ЧУДА СРБИЈЕ Ове грађевине носе титулу најлепших, а имају велики историјски значај
Наиме, она је презентовала својим пратиоцима грађевине које се сматрају за српска чуда.
Погледајте о којих седам грађевина је реч.
Високи Дечани
Манастир Високи Дечани задужбина српског краља Стефана Дечанског из 1335. године налази се листи светске баштине УНЕСЦО. Представља споменик културе са јединственом црквом саграђеном у романичком стилу са елементима готике, украшеном са више од 1000 српско-византијских фресака. Иницијатива саме градње манастира припада Светом Сави. Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Голубачка тврђава
Голубачки град или тврђава Голубац је средњовековна тврђава, споменик културе од изузетног значаја. Налази се у Националном парку Ђердап. Тврђава је грађена лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно 10 кула и две велике колске капије. Испред тврђаве је било цивилно насеље, о чему данас сведоче само неки делимично истражени објекти. Голубац је имао бурну историју. Током средњег века, водиле су се многе битке око њега, нарочито између Османског царства и краљевине Угарске. 1867. године, турска посада је напустила Голубачки град, који је предат српском кнезу Михаилу Обреновићу. У савремено доба Голубац је популарна туристичка атракција на Дунаву.
Манастир Манасија
Манастир Манасија или Ресава је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној “Моравској школи”. Манастир је подигао деспот Стефан Лазаревић, а сама градња трајала је у периоду од 1401. до 1418. године. Манасија је постала културни центар деспотовине. Њена “Ресавска школа” била је преписивачка радионица и извор писаних дела и превода и после пада деспотовине кроз цео 15 и 16 век. Живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства. Од очуваних фресака најзанимљивија је криторска композиција на западном зиду главног дела цркве на којој деспот Стефан држи у једној руци повељу а у другој модел манастира.
Тврђава Маглич
Маглич је средњовековни замак у ибарској клисури, смештен на врху брда. Маглич чини 8 кула повезаних бедемима, а у његову унутрашњост, која обухвата 2.190 м2, улази се кроз две капије. Он има издужену основу и простире се правцем југозапад-североисток. Са три стране брдо на коме се утврђење налази окружује Ибар, док се на четвртој страни тј. крајњем североисточном крају налази шанац усечен у стену. Не зна се када је Маглич подигнут, али се сматра да га је највероватније подигао Урош И после монголских продора, да би спречио продор нових најезди кроз Ибарску клисуру, односно да би заштитио прилаз својој задужбини Сопоћанима и Немањиној Студеници са те стране. Друга претпоставка је да га је почетком XIII века подигао Урошев отац Стефан Првовенчани да би заштитио своју задужбину Жичу и Студеницу.
Манастир Студеница
Манастир Студеница је мушки манастир српске православне цркве. Основао га је 1186. године српски жупан Стефан Немања. Године 1206. на место игумана долази принц Растко, у монаштву први архиепископ српски, Свети Сава, и под његовим старатељством Студеница постаје културно, уметничко, болничко и духовно средиште српске државе. Манастирски комплекс састоји се од конака и четири цркве — Богородичне, Краљеве (цркве Светих Јоакима и Ане), цркве Светог Николе, и још једне, очуване у темељима. Замишљена као својеврсни маузолеј родоначелника владарске лозе Немањића, Богородичина црква данас чува мошти великог жупана Стефана Немање, велике жупанице Ане (Анастасије) Немањић, првог српског краља, Стефана Првовенчаног и краља Стефана Радослава. Као један од најстаријих и највећих српских средњовековних манастира, Студеница представља непокретно културно добро Републике Србије и споменик културе од изузетног значаја. УНЕСЦО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине човечанства. Често се наводи као први по достојанству, најугледнији српски манастир.
Храм Светог Саве
Храм Светог Саве у Београду највећи је српски православни храм и представља другу највећу православну цркву на Балкану, после Храма спаса народа у Букурешту, а трећа је по величини на свијету, такође после Храма Христа Спаситеља у Москви на другом мјесту. Посвећен је Светом Сави, оснивачу Српске православне цркве и једној од најзначајнијих личности у српској историји. Највеће постигнуће је било подизање централне куполе тешке 4.000 тона. Она је била направљена на земљи, а затим је, заједно са покривачем од бакарног лима и великим позлаћеним крстом високим 12 метара и тешким 4 тоне, подигнута и постављена на зидове. Подизање, које је трајало 40 дана, завршено је 26. јуна 1989. године. Градња екстеријера је завршена 2004. године. Постављена су звона и прозора, а фасада је такође завршена. Радови на унутрашњој декорацији тек су почели.
Рајхл палата
Палата Рајхл у Суботици подигнута 1904. године као породична палата архитекте Ференца Рајхла, за становање и пројектни биро. Грађевина представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Палата као једно од најмаркантнијих остварења мађарске сецесије представља животно ремек дело архитекте Рајхла. Разноврсност и богатство материјала који су се користили на фасадама пренели су се и на ентеријер. За сваку просторију посебно су пројектовани плафонски гипсани ба-рељефи и рељефни фризови у горњој партији зидова.
(Telegraf.rs/NS уживо)