ПУТОПИС Токио - метропола без јасног центра

Сваког дана у јапанску престоницу путује 20 милиона људи на посао. Токио је метропола без јасног центра (или пре, њих више), а многи његови “квартови” заправо су велики као просечни градови. Ћиода је пословни центар, Шибуја је позната по највећем пешачком прелазу и безбројним неонским светлима, Шинђуку је највећи кварт, Гинза је позната по скупим продавницама, а Асакуса је стари део града.

Харађуку, кварт бизарне моде

Харађуку је дистрикт Токија у главном делу Шибује и позната је не само по висОкој моди, него и по ексцентричном и откаченом уличном стилу одевања. У срцу Харађукуа је Такесхита дори, уска улица где се пешаци гурају између радњи пуних мајица са штампаним сликама светлуцавих свемирских мачака и других бизарних мотива, и безбројних малих киосака са палачинкама украшеним нападно пријатељским пастелним бојама и препуњених шлагом и воћем. Харађуку модна култура вуче своје корене из послератног времена окупације Јапана, када су у њему живели амерички цивили и војници.

Отварање радњи са необичном западњачком одећом и робом изазивало је све већу радозналост код младих Јапанаца, да би, више од пола века касније, ово постало место најоткаченијег постмодерног амалагама најразличитијих светских урбаних стилова.

Међу познатијим (и необичним) стиловима насталим у Харађукуу је “лолита” у ком се девојке облаче као прерасле викторијанске девојчице са нездравом склоношћу ка чипки, “гјару” у ком Јапанке покушавају да имитирају препланули изглед калифорнијских лепотица, блајхајући косу у скоро радиоактивно плаво, и потамњивајући кожу лажним теном. “Висуал кеи” је карактеристичан за многе јапанске и корејске музичаре и обично препун раскошних и упадљивих украса, са мушкарцима који се облаче и шминкају тако да изгледају андрогино, понека сасвим налик лепим девојкама. Многи сматрају да је у Харађукуу настао и “косплеј”, у ком се људи облаче у своје омиљене јунаке из анима и манги.

Акихабара, јапански Електрични град

Акихабара, од миља називана Акиба, или Електрични град је најпопуларније место за куповину компјутера и свих могућих делова електронике, али и један од центара јапанске отаку културе. Отаку је термин који се најчешће односи на опсесивни интерес према  према мангама (јапанском стрипу) и анимама (цртаним филмовима). Продавнице у Акихабари претоварене су шаренилом стрипова и фигурица из манги и анима, а испред њих често стоје промотери костимирани у популарне јунаке.

Као да је моделована према интернету на чију се културу највише и ослања, Акиба је сасвим стратификована, па се испод “првог слоја” којим доминира шаренило невиних играчкица, зујање паћинко апарата и електротехнике, може забасати дубље у њене нешто мрачније подруме где су начичкане опскурне радњице које продају само хентаи (порно) стрипове или доуђиншије, односно стрипове које су непознати аутори цртали користећи туђе, већ познате ликове, обично их стављајући у еротски контекст.

У Акиби се налази и велики број јапанских “хосуто” кафеа (од енгл. речи хост, домаћин), у којима госте дочекују домаћице обучене у китњасте костиме собарица, чији је задатак да седе са гостом за столом док једу или пију и да их забављају испразним и веселим разговором. (Наравно, постоји много верзија ових кафића, па и њихови пандани за даме међу којима су најпопуларнији они са привлачним мушкарцима који дочекују муштерије одевени као батлери, и обраћају им се са “принцезо”.)

Одаиба, острво забаве

Одаиба је популарно “острво забаве” до ког се стиже аутоматизованим возом који вијуга између токијских солитера пре него што пређе огромни мост који острво спаја с градом.

Одаиба личи на грозничави сан неког футуристе, или, можда, постмодернисте пуштеног с ланца – на омањем вештачком острву налази се зграда Фуђи телевизије са огромном сребрном лоптом у коју може да се уђе, робот висок 20 метара који светли и покреће се, умањени модел америчког Кипа слободе, тржни центар који изнутра, до последњег (кичастог) детаља имитира италијански градић, хале сајма у стаклу које излажу возила која изгледају као да су изашла из научнофантастичног филма, али и безбројни паркови и лепо уређена плажа.

Ипак, најзанимљивије је то што је овај хипернеонски рај забаве првобитно изграђен као ратно острво – Одаиба је настала у 19. веку пошто је по наређењу шогуната у токијски залив систематски насипана земља, не би ли Американцима под вођством комодора Перија, али и свим другим странцима, био онемогућен приступ у град.

Текст и фото: Настасја Писарев