PUTOPIS Tokio - metropola bez jasnog centra

Svakog dana u japansku prestonicu putuje 20 miliona ljudi na posao. Tokio je metropola bez jasnog centra (ili pre, njih više), a mnogi njegovi “kvartovi” zapravo su veliki kao prosečni gradovi. Ćioda je poslovni centar, Šibuja je poznata po najvećem pešačkom prelazu i bezbrojnim neonskim svetlima, Šinđuku je najveći kvart, Ginza je poznata po skupim prodavnicama, a Asakusa je stari deo grada.

Harađuku, kvart bizarne mode

Harađuku je distrikt Tokija u glavnom delu Šibuje i poznata je ne samo po visOkoj modi, nego i po ekscentričnom i otkačenom uličnom stilu odevanja. U srcu Harađukua je Takeshita dori, uska ulica gde se pešaci guraju između radnji punih majica sa štampanim slikama svetlucavih svemirskih mačaka i drugih bizarnih motiva, i bezbrojnih malih kiosaka sa palačinkama ukrašenim napadno prijateljskim pastelnim bojama i prepunjenih šlagom i voćem. Harađuku modna kultura vuče svoje korene iz posleratnog vremena okupacije Japana, kada su u njemu živeli američki civili i vojnici.

Otvaranje radnji sa neobičnom zapadnjačkom odećom i robom izazivalo je sve veću radoznalost kod mladih Japanaca, da bi, više od pola veka kasnije, ovo postalo mesto najotkačenijeg postmodernog amalagama najrazličitijih svetskih urbanih stilova.

Među poznatijim (i neobičnim) stilovima nastalim u Harađukuu je “lolita” u kom se devojke oblače kao prerasle viktorijanske devojčice sa nezdravom sklonošću ka čipki, “gjaru” u kom Japanke pokušavaju da imitiraju preplanuli izgled kalifornijskih lepotica, blajhajući kosu u skoro radioaktivno plavo, i potamnjivajući kožu lažnim tenom. “Visual kei” je karakterističan za mnoge japanske i korejske muzičare i obično prepun raskošnih i upadljivih ukrasa, sa muškarcima koji se oblače i šminkaju tako da izgledaju androgino, poneka sasvim nalik lepim devojkama. Mnogi smatraju da je u Harađukuu nastao i “kosplej”, u kom se ljudi oblače u svoje omiljene junake iz anima i mangi.

Akihabara, japanski Električni grad

Akihabara, od milja nazivana Akiba, ili Električni grad je najpopularnije mesto za kupovinu kompjutera i svih mogućih delova elektronike, ali i jedan od centara japanske otaku kulture. Otaku je termin koji se najčešće odnosi na opsesivni interes prema  prema mangama (japanskom stripu) i animama (crtanim filmovima). Prodavnice u Akihabari pretovarene su šarenilom stripova i figurica iz mangi i anima, a ispred njih često stoje promoteri kostimirani u popularne junake.

Kao da je modelovana prema internetu na čiju se kulturu najviše i oslanja, Akiba je sasvim stratifikovana, pa se ispod “prvog sloja” kojim dominira šarenilo nevinih igračkica, zujanje paćinko aparata i elektrotehnike, može zabasati dublje u njene nešto mračnije podrume gde su načičkane opskurne radnjice koje prodaju samo hentai (porno) stripove ili douđinšije, odnosno stripove koje su nepoznati autori crtali koristeći tuđe, već poznate likove, obično ih stavljajući u erotski kontekst.

U Akibi se nalazi i veliki broj japanskih “hosuto” kafea (od engl. reči host, domaćin), u kojima goste dočekuju domaćice obučene u kitnjaste kostime sobarica, čiji je zadatak da sede sa gostom za stolom dok jedu ili piju i da ih zabavljaju ispraznim i veselim razgovorom. (Naravno, postoji mnogo verzija ovih kafića, pa i njihovi pandani za dame među kojima su najpopularniji oni sa privlačnim muškarcima koji dočekuju mušterije odeveni kao batleri, i obraćaju im se sa “princezo”.)

Odaiba, ostrvo zabave

Odaiba je popularno “ostrvo zabave” do kog se stiže automatizovanim vozom koji vijuga između tokijskih solitera pre nego što pređe ogromni most koji ostrvo spaja s gradom.

Odaiba liči na grozničavi san nekog futuriste, ili, možda, postmoderniste puštenog s lanca – na omanjem veštačkom ostrvu nalazi se zgrada Fuđi televizije sa ogromnom srebrnom loptom u koju može da se uđe, robot visok 20 metara koji svetli i pokreće se, umanjeni model američkog Kipa slobode, tržni centar koji iznutra, do poslednjeg (kičastog) detalja imitira italijanski gradić, hale sajma u staklu koje izlažu vozila koja izgledaju kao da su izašla iz naučnofantastičnog filma, ali i bezbrojni parkovi i lepo uređena plaža.

Ipak, najzanimljivije je to što je ovaj hiperneonski raj zabave prvobitno izgrađen kao ratno ostrvo – Odaiba je nastala u 19. veku pošto je po naređenju šogunata u tokijski zaliv sistematski nasipana zemlja, ne bi li Amerikancima pod vođstvom komodora Perija, ali i svim drugim strancima, bio onemogućen pristup u grad.

Tekst i foto: Nastasja Pisarev