ПОДВЕЗИРАЦ СКРИВЕНИ БИСЕР ФРУШКЕ ГОРЕ Ко га нађе његово је…
ФРУШКА ГОРА: Можда и највећа чар најмањег фрушкогорског језера јесте пронаћи га добро сакривеног негде на тромеђи карловачког, петроварадинског и буковачког атара.
Додуше од недавно у томе могу да помогну Гуглове мапе, али за праве љубитеље шетње у природи, проналазак језера Подвезирац или Парлошког језера како се још назива, без сателитског навођења, може да буде добар изазов и авантура.
“Дневникова” мини експедиција је у трагању користила традиционалнију врсту помоћи – два пса, Полу и Шурду, који су на свој начин измаркирали и обележили стазу којом смо стигли до језерцета, па нисмо морали да остављамо мрвице за собом да бисмо умели да се вратимо. Иако је добро скривено у зараслом шумарку испод брда Везирац, до језера се заправо може стићи на неколико начина и из више праваца, али некако све што му се више приближите, теже га је пронаћи јер се на њега “избија” зараслим путељком кроз шуму који на први поглед уопште “не обећава”…
Ипак наша навигација у виду два високо уздигнута псећа репа није погрешила те смо се неких 45 минута након старта на Везирцу, нашли на зараслој обали овог језера које је као и нека друга по Фрушкој гори, настало у некадашњем копу из којег се извлачио камен. У рупи која је остала након експлоатације камена појавила се вода, а затим је језеро спојено са каналом који одводи атмосферске воде са Стражилова те је тиме обезбеђен сталан доток, са наменом да се обезбеди вода за заливање усева и воћњака у овом крају. Међутим, како се тај канал годинама не одржава, до језера стиже све мање воде па у сушним годинама Подвезирац уме готово да пресуши што погубно утиче на живи свет у језеру и око њега.
Иако је ниво језера у последњих месец већ почео да опада, тренутно је у њему доста живо, а то потврђује и Бранко који је са својим сином можда и једини редовни посетилац овог места.
„ Има доста рибе, али само ове ситне јер је пре пар година језеро пресушило па су долазили и из муља повадили сву већу рибу које је било и од тада не може да се обнови и порасте. Међутим, ја сам од малена научио да долазим овде јер живим ту близу, а иако ми је и Дунав близу због мира више волим овде …“, каже Бранко.
Према његовим речима, ниво језера је некада био виши за неколико метара па је и његова површина била дупло већа.
Назив: Подвезирац или Парлошко језеро (локално познато и као Мајдан)
Локација: Атар Сремских Карловаца
Површина: мање од 1ха
Дубина: 6-7 метара (доста варира током године)
Настанак: Бивши каменолом, атмосферске воде
Коришћење: пецање, купање није препоручљиво
„Сада то невероватно звучи, али овде је некада било паркираних чамаца, људи су долазили на пецање и купање, а и ја сам овде научио да пливам. Скакали смо са оне литице, али је вода била много виша него сада“, прича Бранко док забацује пловак и учи сина тајнама пецања ситне рибе коју углавном враћају у језеро, а неколико примерака се однесе и кући да се обрадују мачке…
Вода у језеру делује прилично чисто јер у близини и нема шта да је загади, осим наравно људи чијих трагова - остављеног смећа! - има чак и овде. Купање је међутим препоручљиво само почетком лета док је вода још увек свежија јер касније уз устајалост крећу процеси који баш и не би пријали кожи…
Недалеко од језера Подвезирац налазе се и Парлошки водопади, најисточнији водопади Фрушке горе који су активни током пролећа када се топи снег или има великих киша те смо овога пута мало окаснили да забележимо и тај, према речима малобројних који су их видели, спектакуларан призор.
Има Парлошко језеро и систем за устављање воде која стиже у њега, као и одводни канал за случај преливања, али је њихова функционалност више него дискутабилна обзиром да се више ни не назиру у обраслом растињу, док се свод прокопаног канала за одвод обрушио па се на сред стазе која води ка обали сада налази позамашна рупа дубока 2-3 метра која може бити опасна јер се у трави тешко примећује.
Језеро је како смо сазнали у приватном поседу заједно са земљиштем које га окружује, а власник наводно има у плану санирање система и коришћење воде за заливање повеликог засада трешања који се налази у непосредној близини.
Нико Перковић
Фото: Ј. Ивановић