ОВО ЈЕ ГРАД НАЈБЛИЖИ СЕВЕРНОМ ПОЛУ Људи се ту не рађају и не сахрањују
Негде на пола пута између Норвешке и Северног пола, налази се скупина острва позната као Свалбард.
Једно од најсевернијих насељених подручја на свету, познато је по свом суровом, удаљеном терену са глечерима и замрзнутом тундром која је дом поларним медведима, ирвасима и арктичким лисицама. Северна светлост је видљива током зиме, а лето доноси "поноћно сунце" - сунчеву светлост 24 сата дневно.
Лонгјербијен је главни град и највеће насеље на Свалбарду. По свом административном уређењу, највише и подсећа на просечан град у Норвешкој. У Лонгјербијену живи преко 2 000 људи, а долазе из 50 различитих земаља. На целом Свалбарду има 2.667 становника (по попису из 2016. године). Поларни дан или поноћно сунце овде траје од 20.04. до 23.08., а поларна ноћ од 26.10. до 15.02. Зимска комбинација пуног месеца и снега може пружати додатно осветљење.
Ово највеће место и административни центар Свалбарда је основао амерички предузетник Џон Мунро Лонгијер 1906. године, када је основао први рудник угља и насеље око њега. Место је назвао Лонгијер сити - по себи, што је касније постао и званичан назив свалбардског главног града и најсевернијег насељеног места на свету.
Често се фигуративно каже да је на Свалбарду "забрањено умрети". Добро, није баш забрањено, али - на Свалбарду је хладно. Арктички хладно - да некад изгледа као да живите баш на северном полу. Тло је углавном трајно смрзнуто, па се органске ствари споро разграђују - готово никако. Из тог разлога, старије и тешко болесне особе, оне које се унапред не одлуче на кремирање, пребацују се на копно, где чекају своје последње дане.
Ни када је порођај у питању, ситуација није другачија. Како "није дозвољено умрети", овде "није дозвољено" ни породити се.
(Блиц, Жена)