(ФОТО, ВИДЕО) НА ОВОЈ ПЛАНИНИ ЗАБОРАВЉАТЕ НА СТРЕС! Ваздух чист, природа нетакнута, а олимпијски пламен и даље гори: НА БЈЕЛАШНИЦИ ЛЕТИ ЛЕПШЕ НЕГО НА МОРУ, ево зашто морате да је посетите
Свеж ваздух на максималних 24 степена током лета, без градске вреве и загушеног саобраћаја, у миру и нестварној тишини, коју прекида цвркут птица, планина Бјелашница, удаљена тек око сат времена вожње од Сарајева, а пет од Новог Сада, дочекује широм раширених руку све љубитеље нетакнуте природе и активног одмора.
Већ по доласку, на овом месту човек заборавља на стрес и клима уређај, а препушта се хедонизму и упијању добре енергије.
И четири деценије након што је била домаћин такмичења током сарајевских Зимских олимпијских игара (ЗОИ), ова планина позната је као скијашка дестинација с више километара уређених стаза, али и пропратних садржаја за све љубитеље снега.
Олимпијски пламен није се угасио до данас, па тако ова планина поносито носи тај такмичарски дух, уз веру њених мештана да лепоте њених падина припадају свима.
За све оне „модерне номаде” жељне истраживања прелепих зелених пољана, који уживају у пешачењу и бициклизму, ова планина је и током лета идеалан избор за одмор.
Пешачке и бициклистичке туре по добро обележеним стазама, вожња квадом или жичаром на чак 2.067 метара надморске висине одакле панорамски поглед пресеца готово целу Босну и Хецеговину и зелене пејзаже, само су део богате летње понуде ове планине.
– Кључне тачке на планини увезане су читавом мрежом пешачких и бициклистичких породичних стаза. Али, имамо и екстремне бициклистичке стазе на којима се већ одржавају традиционална такмичења. Дуж читавих 2.067 метара надморске висине имамо лепо увезану мрежу коју сада унапређујемо па они који дођу имају где да се крећу и успут имају тачке попут језера на којима ће се окрепити – прича нам стручна сарадница за вођење и реализацију инвестиција у „ЗОИ 84” Емина Вранић.
– Главно окупљалиште је Бабин Дол, ту се ради на развоју летњег туризма, постављају се различите врсте тјубинга, подлога за летње скијање, што ће бити употпуњено са зиплајном, дечијим бициклистичким стазама, полигонима и летњим дечијим адреналин-парковима, као и потпуна реконструкција летњих спортских терена. Што се тиче бициклизма, тренутно се за транспорт на врх Бјелашнице користи шестосед, а идуће године ћемо активирати наш површински ски-лифт, за који ће се качити бицикл и одатле уводити бициклисте у „чаробну шуму”, која је досад била позната по невероватном фри-рајд скијању. У даљим плановима циљ је да се даље гради инфраструктура и да се Бјелашница повеже са још једном олимпијском планином - Игман и интегрише у једно скијалиште – истиче стручна сарадница за вођење и реализацију инвестиција у „ЗОИ 84” Емина Вранић.
Они који су и на одмору у потрази за адреналинским ужитком одушевиће се посебно атрактивном вожњом џиповима кроз „усамљене” пределе Бјелашнице, уз додир са нестварним окружењем, али и традиционалном храном тог краја и преосталим мештанима.
Реч је о off-road вожњи током које се Бјелашница може упознати јурећи четвороточкашима преко њених стрмих путева и прашњавих макадама кроз шуму, уз незаборавне сусрете са биљним и животињским светом.
Бјелашничка „лука мира”, сеоце Лукомир, на око 1.500 метара надморске висине једно је од најизолованијих насеља у свету у којем током већ поменуте вожње по планини може да се спозна некадашњи начин живота, будући да је цело село практично живи етно-музеј, па сваки његов кутак постаје атракција за туристе.
Уз шољицу домаће кафе или залогај вреле босанске пите у бјелашничком селу Лукомир од преосталих мештана може да се сазна нешто више о номадским племенима и аутохтоном начину живота који се ту и данас негује.
Овде се налазе камене куће старе и више од два века, са кровом од трешњиног дрвета, а у некима од њих може се потражити и смештај и искусити „номадски” живот.
Занимљиво је да се чувено слово „и” у називу државе Босна и Херцеговина, налази управо на овој планини, будући да Бјелашница у селу Умољани спаја управо ова два ентитета. Ово сеоце познато је и по занимљивим предањима.
Једно од њих каже да се једна аждаја кањоном Ракетнице попела према Умољанима у намери да поједе становништво, а да би се то спречило мештани су „умолили” Бога да се то створење окамени. Како су, према веровању, у томе успели, ово село данас носи тај специфичан назив, али и чува обележје окамењене аждаје у једној стени. По нешто прецизнијој историји, ово место населили су Херцеговци из хумских крајева, који су на Бјелашницу доводили стоку на испашу у потрази за зеленијом травом и чистом водом, те је по њима село и добило назив.
Осим ове, за Умољане се везује још једна легенда. Наиме, на једном од брежуљака налазе се „Долови” - умољанска некропоља стећака који чувају сећање на некадашњи начин сахрањивања. На једном од положених камених споменика налази се цртеж који илуструје коло, за које мештани верују да представља помен сватовима који су се међусобно поубијали јер се у густој бјелашчничкој магли нису могли препознати.
Овај крај чува око 50-ак таквих некропола, а многе још увек чекају да буду стављене под Унескову листу заштићених културно-историјских споменика. Ови стећци датирају из 15. века, из периода Краљевине Босне.
Понуду Бјелашнице употпунила је изградња једног од најмодернијих хотела - „Номад”, чија се архитектура потпуно стапа са чаробним бојама бјелашничке шуме.
Уз свест о климатским променама и глобалним трендом у туризму - одрживошћу, генерални директор хотела Аднан Селманагић и генерални менаџер Месуд Љухар одлучили су да допринесу очувању природе у којој послују. Наиме, за сваког госта који одседа у хотелу „Номад” одлучили су да засаде по једну садницу на Бјелашници, чиме се веома поносе.
Осим удобног смештаја, у хотелу је за све госте неограничено коришћење велнес и спа центра, паркинга, бесплатног вај-фаја и игара као што су билијар и стони тенис.
Посебно су поносни на понуду хране и пића, која у потпуности промовише босанску кухињу, а која греје душу свим посетиоцима Бјелашнице.
На њиховом менију могу се пробати домаће пите, уштипци, штрудле, клепа, соган долма, јапрака, бурек, кадаиф, баклаве, хурмаџик, велики избор тврдих сирева и сухомеснатих производа и многе друге делиције овог краја. Уз укусну храну нуде и вина попут „Блатине” и херцеговачке „Жилавке”.
Владимир Бијелић