(FOTO, VIDEO) NA OVOJ PLANINI ZABORAVLJATE NA STRES! Vazduh čist, priroda netaknuta, a olimpijski plamen i dalje gori: NA BJELAŠNICI LETI LEPŠE NEGO NA MORU, evo zašto morate da je posetite
Svež vazduh na maksimalnih 24 stepena tokom leta, bez gradske vreve i zagušenog saobraćaja, u miru i nestvarnoj tišini, koju prekida cvrkut ptica, planina Bjelašnica, udaljena tek oko sat vremena vožnje od Sarajeva, a pet od Novog Sada, dočekuje širom raširenih ruku sve ljubitelje netaknute prirode i aktivnog odmora.
Već po dolasku, na ovom mestu čovek zaboravlja na stres i klima uređaj, a prepušta se hedonizmu i upijanju dobre energije.
I četiri decenije nakon što je bila domaćin takmičenja tokom sarajevskih Zimskih olimpijskih igara (ZOI), ova planina poznata je kao skijaška destinacija s više kilometara uređenih staza, ali i propratnih sadržaja za sve ljubitelje snega.
Olimpijski plamen nije se ugasio do danas, pa tako ova planina ponosito nosi taj takmičarski duh, uz veru njenih meštana da lepote njenih padina pripadaju svima.
Za sve one „moderne nomade” željne istraživanja prelepih zelenih poljana, koji uživaju u pešačenju i biciklizmu, ova planina je i tokom leta idealan izbor za odmor.
Pešačke i biciklističke ture po dobro obeleženim stazama, vožnja kvadom ili žičarom na čak 2.067 metara nadmorske visine odakle panoramski pogled preseca gotovo celu Bosnu i Hecegovinu i zelene pejzaže, samo su deo bogate letnje ponude ove planine.
– Ključne tačke na planini uvezane su čitavom mrežom pešačkih i biciklističkih porodičnih staza. Ali, imamo i ekstremne biciklističke staze na kojima se već održavaju tradicionalna takmičenja. Duž čitavih 2.067 metara nadmorske visine imamo lepo uvezanu mrežu koju sada unapređujemo pa oni koji dođu imaju gde da se kreću i usput imaju tačke poput jezera na kojima će se okrepiti – priča nam stručna saradnica za vođenje i realizaciju investicija u „ZOI 84” Emina Vranić.
– Glavno okupljalište je Babin Dol, tu se radi na razvoju letnjeg turizma, postavljaju se različite vrste tjubinga, podloga za letnje skijanje, što će biti upotpunjeno sa ziplajnom, dečijim biciklističkim stazama, poligonima i letnjim dečijim adrenalin-parkovima, kao i potpuna rekonstrukcija letnjih sportskih terena. Što se tiče biciklizma, trenutno se za transport na vrh Bjelašnice koristi šestosed, a iduće godine ćemo aktivirati naš površinski ski-lift, za koji će se kačiti bicikl i odatle uvoditi bicikliste u „čarobnu šumu”, koja je dosad bila poznata po neverovatnom fri-rajd skijanju. U daljim planovima cilj je da se dalje gradi infrastruktura i da se Bjelašnica poveže sa još jednom olimpijskom planinom - Igman i integriše u jedno skijalište – ističe stručna saradnica za vođenje i realizaciju investicija u „ZOI 84” Emina Vranić.
Oni koji su i na odmoru u potrazi za adrenalinskim užitkom oduševiće se posebno atraktivnom vožnjom džipovima kroz „usamljene” predele Bjelašnice, uz dodir sa nestvarnim okruženjem, ali i tradicionalnom hranom tog kraja i preostalim meštanima.
Reč je o off-road vožnji tokom koje se Bjelašnica može upoznati jureći četvorotočkašima preko njenih strmih puteva i prašnjavih makadama kroz šumu, uz nezaboravne susrete sa biljnim i životinjskim svetom.
Bjelašnička „luka mira”, seoce Lukomir, na oko 1.500 metara nadmorske visine jedno je od najizolovanijih naselja u svetu u kojem tokom već pomenute vožnje po planini može da se spozna nekadašnji način života, budući da je celo selo praktično živi etno-muzej, pa svaki njegov kutak postaje atrakcija za turiste.
Uz šoljicu domaće kafe ili zalogaj vrele bosanske pite u bjelašničkom selu Lukomir od preostalih meštana može da se sazna nešto više o nomadskim plemenima i autohtonom načinu života koji se tu i danas neguje.
Ovde se nalaze kamene kuće stare i više od dva veka, sa krovom od trešnjinog drveta, a u nekima od njih može se potražiti i smeštaj i iskusiti „nomadski” život.
Zanimljivo je da se čuveno slovo „i” u nazivu države Bosna i Hercegovina, nalazi upravo na ovoj planini, budući da Bjelašnica u selu Umoljani spaja upravo ova dva entiteta. Ovo seoce poznato je i po zanimljivim predanjima.
Jedno od njih kaže da se jedna aždaja kanjonom Raketnice popela prema Umoljanima u nameri da pojede stanovništvo, a da bi se to sprečilo meštani su „umolili” Boga da se to stvorenje okameni. Kako su, prema verovanju, u tome uspeli, ovo selo danas nosi taj specifičan naziv, ali i čuva obeležje okamenjene aždaje u jednoj steni. Po nešto preciznijoj istoriji, ovo mesto naselili su Hercegovci iz humskih krajeva, koji su na Bjelašnicu dovodili stoku na ispašu u potrazi za zelenijom travom i čistom vodom, te je po njima selo i dobilo naziv.
Osim ove, za Umoljane se vezuje još jedna legenda. Naime, na jednom od brežuljaka nalaze se „Dolovi” - umoljanska nekropolja stećaka koji čuvaju sećanje na nekadašnji način sahranjivanja. Na jednom od položenih kamenih spomenika nalazi se crtež koji ilustruje kolo, za koje meštani veruju da predstavlja pomen svatovima koji su se međusobno poubijali jer se u gustoj bjelaščničkoj magli nisu mogli prepoznati.
Ovaj kraj čuva oko 50-ak takvih nekropola, a mnoge još uvek čekaju da budu stavljene pod Uneskovu listu zaštićenih kulturno-istorijskih spomenika. Ovi stećci datiraju iz 15. veka, iz perioda Kraljevine Bosne.
Ponudu Bjelašnice upotpunila je izgradnja jednog od najmodernijih hotela - „Nomad”, čija se arhitektura potpuno stapa sa čarobnim bojama bjelašničke šume.
Uz svest o klimatskim promenama i globalnim trendom u turizmu - održivošću, generalni direktor hotela Adnan Selmanagić i generalni menadžer Mesud Ljuhar odlučili su da doprinesu očuvanju prirode u kojoj posluju. Naime, za svakog gosta koji odseda u hotelu „Nomad” odlučili su da zasade po jednu sadnicu na Bjelašnici, čime se veoma ponose.
Osim udobnog smeštaja, u hotelu je za sve goste neograničeno korišćenje velnes i spa centra, parkinga, besplatnog vaj-faja i igara kao što su bilijar i stoni tenis.
Posebno su ponosni na ponudu hrane i pića, koja u potpunosti promoviše bosansku kuhinju, a koja greje dušu svim posetiocima Bjelašnice.
Na njihovom meniju mogu se probati domaće pite, uštipci, štrudle, klepa, sogan dolma, japraka, burek, kadaif, baklave, hurmadžik, veliki izbor tvrdih sireva i suhomesnatih proizvoda i mnoge druge delicije ovog kraja. Uz ukusnu hranu nude i vina poput „Blatine” i hercegovačke „Žilavke”.
Vladimir Bijelić