(ФОТО, ВИДЕО) ДЕЦЕНИЈЕ ЛЕТОВАЊА У ИСТОМ ЦРНОГОРСКОМ СЕЛУ Планине које крију сва чуда природе
Преко четрдесет година одлазак на годишње одморе или, у ранијем периоду, распусте, везујем за једно место – село Видрован, удаљено десетак километара од Никшића на путу ка Шавнику и Жабљаку.
Смештено на крају Горњег поља, како се некада звала и општина која је захватала Видрован и још неколико села, на надморској висини од 670 метара, класично је то црногорско планинско место.
Међутим, баш као и друга црногорска планинска места, и Видрован има своје посебности по којима се издваја. Пре свега по изворима воде из којих настају две веома чисте реке из којих се снабдева скоро цео Никшић, а стара пивопијска легенда каже да је Никшићко пиво било омиљено у старој Југославији управо јер се у производњи користила вода са Видрована. У ново време, Видрован и његову воду опевали су Ана Бекута и Марко Роквић, који су пре неколико година на неколико локација у селу снимили спот за песму „Са извора Видрована“...
Цео овај крај је делимично описан и у чувеној „Ђекни“, али колико год опевано, Видрован је ипак мало место и тих четрдесетак година одлазака тамо подразумева и познавање сваког кутка и камена. Мада, иза сваког брда оно нуди и нешто што многи нису раније видели.
Тако се, рецимо, на путу ка Никшићу, иза брда Вироштак, које се надвија над Видрованом и Горњим пољем, тешко је рећи крије – јер заузима површину од 5,7 километара квадратних – дакле налази Језеро Крупац, настало акумулацијом педесетих година прошлог века за потребе ХЕ Перућица, која се налази неколико километара даље на такође чувеној Глави Зете...
Познато је по изузетно чистој води, јер нема ниједну притоку која би могла донети загађање већ се пуни из својих врела Поклонци, Жабица, Крупачко око, Змијанац и још неких мањих извора. Са око 1,5 кма бетонске бране, са које се степеништем може улазити у воду, и око четиристо метара уређене плаже, Крупац може да „прими“ на хиљаде купача, мада на језеру готово никад нема такве гужве. Последњих година, како се туризам у Црној Гори са мора прелио ка унутрашњости и црногорским планинама, и на Крупцу је све више странаца, а само у последње три године око језера је никло 4 -5 кампова...
Ако са почетне тачке, у овом случају Видрована кренете на другу страну у правцу Жабљака, прво се наилази на планину Војник (1.998нм), која је у летњем периоду вероватно једно од најлепших места за пешачење и блажу варијанту планинарења у Црној Гори, а још мало даље је све популарнији Кањон Невидио, где се над уским коритом реке Комарнице уздижу камене плоче од по неколико стотина метара висине ,због чега је доле врло мрачно и пролаз кроз тих пар километара кањона је дозвољен само уз опрему и водиче. За поштоваоце новије историје и геополитике, одмах поред је село Петњица, место у којем је рођен Радован Караџић. Од тог места до центра Жабљака има двадесет минута вожње, а цео Дурмиторски крај је већ и превише познат, зато би пре препорука била да се пре Жабљака скрене ка Пивским планинама, а затим и на Пивско језеро где поглед на било коју страну изгледа као разгледница.
Наравно, Црна Гора има и море. Од Никшића до мора (рецимо Рисна) се сада стиже за свега око сат времена, али не сећам се кад сам „дохватио“ слану воду. Ипак више волим да видим где је медвед имао пролив од превише дрењина или где је насред реке раскомадао непажљиву комшијску козу, него да се гурам са Русима по плажи.
Нико Перковић