(FOTO, VIDEO) DECENIJE LETOVANJA U ISTOM CRNOGORSKOM SELU Planine koje kriju sva čuda prirode
Preko četrdeset godina odlazak na godišnje odmore ili, u ranijem periodu, raspuste, vezujem za jedno mesto – selo Vidrovan, udaljeno desetak kilometara od Nikšića na putu ka Šavniku i Žabljaku.
Smešteno na kraju Gornjeg polja, kako se nekada zvala i opština koja je zahvatala Vidrovan i još nekoliko sela, na nadmorskoj visini od 670 metara, klasično je to crnogorsko planinsko mesto.
Međutim, baš kao i druga crnogorska planinska mesta, i Vidrovan ima svoje posebnosti po kojima se izdvaja. Pre svega po izvorima vode iz kojih nastaju dve veoma čiste reke iz kojih se snabdeva skoro ceo Nikšić, a stara pivopijska legenda kaže da je Nikšićko pivo bilo omiljeno u staroj Jugoslaviji upravo jer se u proizvodnji koristila voda sa Vidrovana. U novo vreme, Vidrovan i njegovu vodu opevali su Ana Bekuta i Marko Rokvić, koji su pre nekoliko godina na nekoliko lokacija u selu snimili spot za pesmu „Sa izvora Vidrovana“...
Ceo ovaj kraj je delimično opisan i u čuvenoj „Đekni“, ali koliko god opevano, Vidrovan je ipak malo mesto i tih četrdesetak godina odlazaka tamo podrazumeva i poznavanje svakog kutka i kamena. Mada, iza svakog brda ono nudi i nešto što mnogi nisu ranije videli.
Tako se, recimo, na putu ka Nikšiću, iza brda Viroštak, koje se nadvija nad Vidrovanom i Gornjim poljem, teško je reći krije – jer zauzima površinu od 5,7 kilometara kvadratnih – dakle nalazi Jezero Krupac, nastalo akumulacijom pedesetih godina prošlog veka za potrebe HE Perućica, koja se nalazi nekoliko kilometara dalje na takođe čuvenoj Glavi Zete...
Poznato je po izuzetno čistoj vodi, jer nema nijednu pritoku koja bi mogla doneti zagađanje već se puni iz svojih vrela Poklonci, Žabica, Krupačko oko, Zmijanac i još nekih manjih izvora. Sa oko 1,5 kma betonske brane, sa koje se stepeništem može ulaziti u vodu, i oko četiristo metara uređene plaže, Krupac može da „primi“ na hiljade kupača, mada na jezeru gotovo nikad nema takve gužve. Poslednjih godina, kako se turizam u Crnoj Gori sa mora prelio ka unutrašnjosti i crnogorskim planinama, i na Krupcu je sve više stranaca, a samo u poslednje tri godine oko jezera je niklo 4 -5 kampova...
Ako sa početne tačke, u ovom slučaju Vidrovana krenete na drugu stranu u pravcu Žabljaka, prvo se nailazi na planinu Vojnik (1.998nm), koja je u letnjem periodu verovatno jedno od najlepših mesta za pešačenje i blažu varijantu planinarenja u Crnoj Gori, a još malo dalje je sve popularniji Kanjon Nevidio, gde se nad uskim koritom reke Komarnice uzdižu kamene ploče od po nekoliko stotina metara visine ,zbog čega je dole vrlo mračno i prolaz kroz tih par kilometara kanjona je dozvoljen samo uz opremu i vodiče. Za poštovaoce novije istorije i geopolitike, odmah pored je selo Petnjica, mesto u kojem je rođen Radovan Karadžić. Od tog mesta do centra Žabljaka ima dvadeset minuta vožnje, a ceo Durmitorski kraj je već i previše poznat, zato bi pre preporuka bila da se pre Žabljaka skrene ka Pivskim planinama, a zatim i na Pivsko jezero gde pogled na bilo koju stranu izgleda kao razglednica.
Naravno, Crna Gora ima i more. Od Nikšića do mora (recimo Risna) se sada stiže za svega oko sat vremena, ali ne sećam se kad sam „dohvatio“ slanu vodu. Ipak više volim da vidim gde je medved imao proliv od previše drenjina ili gde je nasred reke raskomadao nepažljivu komšijsku kozu, nego da se guram sa Rusima po plaži.
Niko Perković