Албанска обала одговара нашем џепу

У земљи коју запљускују обале Јадранског и Јонског мора данас све изгледа исто као и у било којој приморској држави која држИ до свог туризма, туристички посланици се труде да привуку госте добром услугом и приступачним ценама. У летовалиштима попут Виоре или Велпоља у близини Драча  све је више туриста, а има их и из наше земље. То су летовалишта која се убрзано развијају. Ипак, ко хоће нешто ексклузивно иде у Саранду. Овај градић који је тек пар километара удаљен од града Крфа је лепо уређен и подсећа на нека шпанска летовалишта са брдовитим уличицама кроз које се пролази дугим степеништима.

Саранда је константно пуно туриста, поред домаћих приметан је велики број Италијана, а све је више посетилаца из Србије и то не само албанске националности. Могло би се рећи да српски туристи за сада испитују терен… Бројне агенције на Крфу за двадесетак евра нуде посету Саранди па ето прилике да се види нешто ново и још увек помало мистично. Из луке града Крфа се глисером, аутобусом или трајектом до Саранде стиже за мање од сата.

Ово туристичко место је конципирано као и већина обалских градића - дуж главног шеталишта је плажа, а уз њу бројни кафићи и ресторани. Цене су сличне као у Србији – шољица еспреса или капућина стаје евро, толико се плаћа и кригла пива, пица је од три до четири евра колико треба издвојити и за порцију ћевапа од говеђег меса... Наравно, у ексклузивниим ресторанима цене су знатно више, али генерално нису неприхватљиве. Седмодневни аранжман у Саранди у пуном пансиону са три звездице стаје 275 евра, а у ову цену је урачунат и превоз из Србије.

Глобално, а у локалној самоуслузи



У Саранди нема ланаца светских супермаркета  али су и домаће продавнице уређене по том узору. Понуда је иста као било где у региону. На полицама “Нутела”,”Нексвик”, “Нес кафа”., dеtеryеnt “Аријел” и слично. Од домаћих производа  сви препоручују да се проба коњак ”Скендер бег”  и ракија “Кроушкова” односно од крушке цене 6,5 и 5 евра . Остале цене су као и код нас. На затвореној пијаци близу главног шеталишта нема гламура. Све је доста скромно, поред воћа и поврћа главни артикл из домаће радиности су метле. Цене опет као и на нашим пијацама…

Домаћини су љубазни и са њима се, додуше уз мало муке и говора тела, може споразумети на било ком светском језику. Чим чују да неко говори српски, шаљу конобара који зна наш језик. Плаћање рачуна на албанском приморју је посебна прича. Туристи добијају рачун у албанској националној валути лек, али уколико их немају у новчанику проблем је лако решив. Конобар одмах доноси фискални рачун у еврима или доларима. Један лек је вредности као један динар, обе валуте су клизне и скоро идентично  прате евро и долар. Мењачнице се налазе при сувенирницама али их због овог монетрано-фискалног обичаја турсти готово уопште не посећују..

У сувенирницама смо приметили и један интересантан детаљ. Међу шареним магнетима за фрижидер издвајају се фигурице војних бункера по којима је земља у доба владавине Енвер Хоџе била позната. Међутим магнети нису једини где се бункери могу видети, а неки су још увек остали сачувани и у близини шеталишта који сада служе туристима за фотографисање. Колико је бункер популаран међу туристима сведочи и реклама стриптиз-бара која је постављена тик уз њега. У близини Саранде је антички град Бутрит под заштитом Унеска врло очуван, а туристима се нуди и излет до рупе без дна. Тако се зове извор “Плаво око” на оближњој планини Сури Калтер где се подземне воде направиле ”бунар” дубок од 40 до 80 метара.

Агенције из Србије, али углавном са југа  земље, и сада нуде аранжмане у летовалиштима дуж албанске обале.  Сигурно је да би туристичка понуда брзо освојила овдашње туристе, али хоће ли наредних сезона Албанија бити туристички бум за српске туристе зависиће од политике.

Душанка Вујошевић