Albanska obala odgovara našem džepu

U zemlji koju zapljuskuju obale Jadranskog i Jonskog mora danas sve izgleda isto kao i u bilo kojoj primorskoj državi koja držI do svog turizma, turistički poslanici se trude da privuku goste dobrom uslugom i pristupačnim cenama. U letovalištima poput Viore ili Velpolja u blizini Drača  sve je više turista, a ima ih i iz naše zemlje. To su letovališta koja se ubrzano razvijaju. Ipak, ko hoće nešto ekskluzivno ide u Sarandu. Ovaj gradić koji je tek par kilometara udaljen od grada Krfa je lepo uređen i podseća na neka španska letovališta sa brdovitim uličicama kroz koje se prolazi dugim stepeništima.

Saranda je konstantno puno turista, pored domaćih primetan je veliki broj Italijana, a sve je više posetilaca iz Srbije i to ne samo albanske nacionalnosti. Moglo bi se reći da srpski turisti za sada ispituju teren… Brojne agencije na Krfu za dvadesetak evra nude posetu Sarandi pa eto prilike da se vidi nešto novo i još uvek pomalo mistično. Iz luke grada Krfa se gliserom, autobusom ili trajektom do Sarande stiže za manje od sata.

Ovo turističko mesto je koncipirano kao i većina obalskih gradića - duž glavnog šetališta je plaža, a uz nju brojni kafići i restorani. Cene su slične kao u Srbiji – šoljica espresa ili kapućina staje evro, toliko se plaća i krigla piva, pica je od tri do četiri evra koliko treba izdvojiti i za porciju ćevapa od goveđeg mesa... Naravno, u ekskluzivniim restoranima cene su znatno više, ali generalno nisu neprihvatljive. Sedmodnevni aranžman u Sarandi u punom pansionu sa tri zvezdice staje 275 evra, a u ovu cenu je uračunat i prevoz iz Srbije.

Globalno, a u lokalnoj samousluzi



U Sarandi nema lanaca svetskih supermarketa  ali su i domaće prodavnice uređene po tom uzoru. Ponuda je ista kao bilo gde u regionu. Na policama “Nutela”,”Neksvik”, “Nes kafa”., deteryent “Arijel” i slično. Od domaćih proizvoda  svi preporučuju da se proba konjak ”Skender beg”  i rakija “Krouškova” odnosno od kruške cene 6,5 i 5 evra . Ostale cene su kao i kod nas. Na zatvorenoj pijaci blizu glavnog šetališta nema glamura. Sve je dosta skromno, pored voća i povrća glavni artikl iz domaće radinosti su metle. Cene opet kao i na našim pijacama…

Domaćini su ljubazni i sa njima se, doduše uz malo muke i govora tela, može sporazumeti na bilo kom svetskom jeziku. Čim čuju da neko govori srpski, šalju konobara koji zna naš jezik. Plaćanje računa na albanskom primorju je posebna priča. Turisti dobijaju račun u albanskoj nacionalnoj valuti lek, ali ukoliko ih nemaju u novčaniku problem je lako rešiv. Konobar odmah donosi fiskalni račun u evrima ili dolarima. Jedan lek je vrednosti kao jedan dinar, obe valute su klizne i skoro identično  prate evro i dolar. Menjačnice se nalaze pri suvenirnicama ali ih zbog ovog monetrano-fiskalnog običaja tursti gotovo uopšte ne posećuju..

U suvenirnicama smo primetili i jedan interesantan detalj. Među šarenim magnetima za frižider izdvajaju se figurice vojnih bunkera po kojima je zemlja u doba vladavine Enver Hodže bila poznata. Međutim magneti nisu jedini gde se bunkeri mogu videti, a neki su još uvek ostali sačuvani i u blizini šetališta koji sada služe turistima za fotografisanje. Koliko je bunker popularan među turistima svedoči i reklama striptiz-bara koja je postavljena tik uz njega. U blizini Sarande je antički grad Butrit pod zaštitom Uneska vrlo očuvan, a turistima se nudi i izlet do rupe bez dna. Tako se zove izvor “Plavo oko” na obližnjoj planini Suri Kalter gde se podzemne vode napravile ”bunar” dubok od 40 do 80 metara.

Agencije iz Srbije, ali uglavnom sa juga  zemlje, i sada nude aranžmane u letovalištima duž albanske obale.  Sigurno je da bi turistička ponuda brzo osvojila ovdašnje turiste, ali hoće li narednih sezona Albanija biti turistički bum za srpske turiste zavisiće od politike.

Dušanka Vujošević