Поглед на пандемију на тромеђи Швајцарске, Немачке и Француске
На једној од економски најјачих тромеђа у Европи услед пандемије изазване вирусом корона живот је закомпликован затварањем граница у циљу спречавања ширења заразе, а многи грађани Немачке, Швајцарске и Француске налазе се пред заборављеним изазовом и појмом који им је током година постао апстрактан – појмом границе!
Јер, до појаве корона вируса у свакодневном животу у троуглу Базел (Швајцарска), Милуз (Француска) и Фрајбург (Немачка), и шире, који на француском терену има и заједнички међународни аеродром са изласцима у три држеве, функционисао је скоро као да граница и нема.
Ако је неко у протеклих три деценије постао „експерт“ за границе, то су свакако словенски народи, па тиме не треба да чуди чињеница да је немачка реч за границу (дие Грензе) потекла из српског језика. Савезна република Немачка је до 2008. године имала сталну границу још једино са Швајцарском конфедерацијом, када су и Швајцарци почели да примењују решење отворених граница. Иако Шенгенски споразум склопљен пре 35 година није укинут, обустава његове примене у земљама потписницама створила је становништву озбиљне проблеме.
До појаве опасног вируса, најоптималнија варијанта на тромеђи Швајцарске, Француске и Немачке била је да се живи у Француској, ради у Швајцарској и зарађено троши у Немачкој. Вирус корона је ту идилу озбиљно пореметио.
Наиме, грађани Немачке који су годинама уназад бивали ангажовани од стране швајцарских предузећа, дошли су у ситуацију да им је отежан, а неретко и ускраћен прелазак границе док траје пандемија. Тако су швајцарски послодавци почели својим радницима који прелазе границу да издају потврде, које служе као виза, како би лакше могли да дођу на посао. Ситуацију отежава и обустава издавања нових званичних радних виза у Швајцарској, па тиме чак и они радници којима је процес за визу у току не могу бити сигурни до када ће моћи из Немачке да одлазе на посао у Швајцарску.
Француски држављани, са друге стране, имају веће проблеме. Здравствена ситуација у Елзасу, покрајини на граници са Немачком, је више него забрињавајућа, јер је управо ова покрајина најјаче погођена вирусом. Из овог разлога је немачка покрајина Баден-Виртемберг дуж реке Рајне делимично затворила границу са Француском и тиме отежала даље ширење пошасти.
Иако су радницима који свакодневно прелазе границу, која током prеthodnih деценија практично није постојала, издате потврде сличне као у Швајцарској, није познато до када ће оне имати сврху, јер забринутост у региону свакодневно расте, па би се ускоро могло очекивати и потпуно затварање границе. Многи држављани Француске који поседују некретнине са обе стране Рајне, већ су се пожалили да су спречени да приступе својим поседима на територији Немачке, међутим, решавање овог проблема ни у једној земљи у овом моменту није приоритет.
Швајцарцима, пак, постојање граница није толико страно. Пуних дванаест година слободно обављају куповину у двема јужним немачким покрајинама, при чему, поред нижих цена, остварују и право поврата пореза за намирнице купљене у дозвољеним количинама. По затварању граница, Швајцарци су ограничени на локалне трговине, што је унутрашњи промет лансирало у небеса, резултујући порастом вредности швајцарског франка, док су домаћинства оптерећена већим трошковима куповином по мање повољним ценама и без могућности поврата пореза. Овиме су најјужније немачке трговине препуштене само платежној моћи домаћих купаца, док се предузећа чији су клијенти углавном са швајцарског тржишта, у овом тренутку грчевито боре за опстанак.
Изузев међународних ограничења, у региону постоје и унутрашњи проблеми, то јест, они на нивоу република, покрајина и кантона, па и међусобно. Тако су тек недавно ступила на снагу једнообразна правила кретања која се односе на све немачке покрајине, да би се последњих дана строжа правила кретања практично изједначила у све три државе.
Бојан Харновски