Pogled na pandemiju na tromeđi Švajcarske, Nemačke i Francuske
Na jednoj od ekonomski najjačih tromeđa u Evropi usled pandemije izazvane virusom korona život je zakomplikovan zatvaranjem granica u cilju sprečavanja širenja zaraze, a mnogi građani Nemačke, Švajcarske i Francuske nalaze se pred zaboravljenim izazovom i pojmom koji im je tokom godina postao apstraktan – pojmom granice!
Jer, do pojave korona virusa u svakodnevnom životu u trouglu Bazel (Švajcarska), Miluz (Francuska) i Frajburg (Nemačka), i šire, koji na francuskom terenu ima i zajednički međunarodni aerodrom sa izlascima u tri drževe, funkcionisao je skoro kao da granica i nema.
Ako je neko u proteklih tri decenije postao „ekspert“ za granice, to su svakako slovenski narodi, pa time ne treba da čudi činjenica da je nemačka reč za granicu (die Grenze) potekla iz srpskog jezika. Savezna republika Nemačka je do 2008. godine imala stalnu granicu još jedino sa Švajcarskom konfederacijom, kada su i Švajcarci počeli da primenjuju rešenje otvorenih granica. Iako Šengenski sporazum sklopljen pre 35 godina nije ukinut, obustava njegove primene u zemljama potpisnicama stvorila je stanovništvu ozbiljne probleme.
Do pojave opasnog virusa, najoptimalnija varijanta na tromeđi Švajcarske, Francuske i Nemačke bila je da se živi u Francuskoj, radi u Švajcarskoj i zarađeno troši u Nemačkoj. Virus korona je tu idilu ozbiljno poremetio.
Naime, građani Nemačke koji su godinama unazad bivali angažovani od strane švajcarskih preduzeća, došli su u situaciju da im je otežan, a neretko i uskraćen prelazak granice dok traje pandemija. Tako su švajcarski poslodavci počeli svojim radnicima koji prelaze granicu da izdaju potvrde, koje služe kao viza, kako bi lakše mogli da dođu na posao. Situaciju otežava i obustava izdavanja novih zvaničnih radnih viza u Švajcarskoj, pa time čak i oni radnici kojima je proces za vizu u toku ne mogu biti sigurni do kada će moći iz Nemačke da odlaze na posao u Švajcarsku.
Francuski državljani, sa druge strane, imaju veće probleme. Zdravstvena situacija u Elzasu, pokrajini na granici sa Nemačkom, je više nego zabrinjavajuća, jer je upravo ova pokrajina najjače pogođena virusom. Iz ovog razloga je nemačka pokrajina Baden-Virtemberg duž reke Rajne delimično zatvorila granicu sa Francuskom i time otežala dalje širenje pošasti.
Iako su radnicima koji svakodnevno prelaze granicu, koja tokom prethodnih decenija praktično nije postojala, izdate potvrde slične kao u Švajcarskoj, nije poznato do kada će one imati svrhu, jer zabrinutost u regionu svakodnevno raste, pa bi se uskoro moglo očekivati i potpuno zatvaranje granice. Mnogi državljani Francuske koji poseduju nekretnine sa obe strane Rajne, već su se požalili da su sprečeni da pristupe svojim posedima na teritoriji Nemačke, međutim, rešavanje ovog problema ni u jednoj zemlji u ovom momentu nije prioritet.
Švajcarcima, pak, postojanje granica nije toliko strano. Punih dvanaest godina slobodno obavljaju kupovinu u dvema južnim nemačkim pokrajinama, pri čemu, pored nižih cena, ostvaruju i pravo povrata poreza za namirnice kupljene u dozvoljenim količinama. Po zatvaranju granica, Švajcarci su ograničeni na lokalne trgovine, što je unutrašnji promet lansiralo u nebesa, rezultujući porastom vrednosti švajcarskog franka, dok su domaćinstva opterećena većim troškovima kupovinom po manje povoljnim cenama i bez mogućnosti povrata poreza. Ovime su najjužnije nemačke trgovine prepuštene samo platežnoj moći domaćih kupaca, dok se preduzeća čiji su klijenti uglavnom sa švajcarskog tržišta, u ovom trenutku grčevito bore za opstanak.
Izuzev međunarodnih ograničenja, u regionu postoje i unutrašnji problemi, to jest, oni na nivou republika, pokrajina i kantona, pa i međusobno. Tako su tek nedavno stupila na snagu jednoobrazna pravila kretanja koja se odnose na sve nemačke pokrajine, da bi se poslednjih dana stroža pravila kretanja praktično izjednačila u sve tri države.
Bojan Harnovski