окоТВоко Завист треба и заслужити

Такав је и речник у дебатним емисијама. Само завист, злоба и љубомора. Реплика на реплику, говор мржње. Земља је подељена и око победнице Евросонга - једни су острашћени за а други против. А Констракта је главна у трендингу јер певачица мора бити здрава. Главни је и Аца Лукас, преносили су му свадбу на чак две телевизије више него ономад кад су преносили Српску Мајку и Тигра па се то умножавало на ВХС касете. Или кад је Брена примала Прију у фамилијарно сазвежђе. Они који немају ништа сем тастатуру, мрзе оне који се боље рекламирају по медијима и мрежама. Све у стиху Душка Трифуновића: „Шта би дао да си на мом месту, да те мрзе а да ти се диве”.

Завист, љубомора и лицемерје као национални фолклор. Какви смо, још нам је Евросонг супер. Диригент оркестра РТС-а, Филип Булатовић је дивно, лековито биће. Џезер а тако лековит, тако симпатичан у спонтаној кореографији, тако добар, весео и позитиван. Светски човек а стоји на земљи. Био је гости и на К1 код Мање Грчић у емисији „Ми данас”. Добио је пажњу коју заслужује. На Новој РС је такође био у емисији „Пробуди се” код Невене Маџаревић. Човек који је певачима отео шоу. Ко год да му ради ПР из РТС-а, зна свој посао. С друге стране, победницва Евровизије Констракта је једна кул жена која не улази у вербалне ратове и одговара само коме мора. Неди даје право да гласа по своме, а бритка је на језику кад треба реплицирати Лукасу.

На К1 раде као дракстор викендом од јутра до сутра. Ту је све харизматичнији Драго Јовановић па Гоца која је уживо још боља, посебно ако јој у госте дође пријатељица Јелена Бачић Алимпић. Наталија Милосављевић је вредна као мали мрав, сваки викенд је пун занимљивих детаља. Александра Јефтановић и Бошко Јаковљевић су мелем за душу наше генерација. Музика коју волимо, плус озбиљне теме. Ивон Јафали је дошла као право појачање. Они су исто оно што је БК био под Александром Тијанићем, увек нуде нешто ново. Што се РТС-а тиче, појава Зорице Брунцлик у такмичарском шоу програму „На вечери код” је спектакл. Зорица и Фрајле заједно - то мора да буде адут Јавног сервиса. Тај динар плаћају сви грађани и потребно је да видимо и на јавном сервису Наду Топчагић које нешто нема, као и Наташу Беквлац и Сашу Ковачевића. Нема потребе да чекамо да дођу код Амиџе. Јавни сервис је место за све који су тиражни, гледани и уклапају се у стандардне уређивачке полилтике. Ако је Зорица Брунцлик била на РТС-у, седамдесетих, осамдесетих и деведесетих, компромис мора да се нађе. Ако је Оливера Ковачевић дошла на Прву телевизију да објасни неке дилеме око Евросонга, било би добро да таквих емисија има и на јавном сервису. Сетите се само Александра Тијанића и убијања муве. Да је РТС школа најбоља, показује и Милош Урошевић на Првој телевизији - увек духовит, занимљив, харизматичан. Потребно нам је што више актуелног, дневног програма али није то обавеза К1, нису они јавни сервис. Потребне су нам пристојне, умивене телевизије као што је била БК. Богољуб је страдао због салате вишка у информативном програму а данас не страда нико ни због чега. Овог пролећа дајемо помен 16 година како нема више „Телевизије отворених очију” али има њихових ТВ лица, презентера, новинара, уредника на другим телевизијама. Моји су другови бисери расути по целом свету. Тако је и са новинарима НС плус програма - нема медија у земљи где главна лица НС плуса нису радила. Али судбина тих ТВ лица говори каква је судбина новинара овде. Да се посао мора често мењати иако је најбоље за каријеру да се буде дуже и стабилно на једном месту. Бити ТВ новинар, то вам није само свила и кадифа. Сетите се само судбине Милована Илића Минимакса или Милорада Црњанина.

Имамо данас и јако ауторе на Јутјтубу - Марину Рајевић Савић или сјајног Александра Гајшека. Стога је савет млађима - ако сте паметни, идите на Тикток или Јутјуб или на неки подкаст јер то је будућност медија. Рече ми један паметан човек: „Ови који раде на телевизији, да смање его. Конкуренција је велика а гледаност мала”. На прсте једне руке могу вам набројати шта већина људи гледа. Стога памет у главу и што пре или на радио, неки подкаст или на Тикток и Јутјуб и монетизовати своје мреже, у томе је будућност.

Александар Филиповић