Нинине мустре: Дует

То да смо ми мушкарци и жене иста људска бића, али да се разликујемо много више него што се наизглед чини, одавно сам се уверила, али занимале су ме оне суптилне разлике које би требало да разумемо како би наш однос био комплетнији, испуњенији, лепши и креативнији у сваком животном аспекту. Много ми се допало све што сам чула: само ако добро познајемо себе, своје тело и његове могућности, можемо да уживамо у потпуности у партнерским односима који су онда засновани на истраживању, размени и креативности. Изабела је то поткрепила дивним примером: само ако јако добро знамо свако своју мелодију, једино тада можемо добро да звучимо у дуету.

У књизи коју често препоручујем, помало одбојног наслова Целестинско пророчанство, пронаћи ћете објашњење како функционишу међуљудски односи. Када нас друга особа привуче у партнерским и било којим другим односима (пословним, пријатељским), у почетку смо фасцинирани једни другима, трудимо се да се што више допаднемо једни другима, да откријемо што више једни о другима, проналазимо сличности и радујемо им се. Када се узбурканост те енергије сличности која нас је у почетку и привукла умири, тада се појављују и друге енергије због којих смо се у ствари и срели, а срели смо се да бисмо расли, напредовали, учили једни о другима, а највише да бисмо учили о себи. Међутим, несвесни какви јесмо, ми хоћемо да стално буде као пре, тражимо ону енергију са почетка којом смо пунили једни друге, фали нам тога па онда ни не дајемо онолико колико смо раније, све мање изражавамо своју енергију лепим гестовима, речима, поступцима, а све више очекујемо од друге стране да нам допуни тај недостатак... и ту почиње отимачина. Све више проналазимо разлике и кроз љутњу, ћутњу, или пак конфликте, отимамо грубо пажњу једни другима, отимамо енергију, грабећи оно што мислимо да нам је ускраћено. Неко у том зачараном кругу проведе цео живот, а неко схвати да има много начина да се нешто разуме и промени.

Да би један пар добро функционисао у свему, неопходно је да свако од њих двоје одлично функционише и сам са собом. То се односи на све аспекте партнерства: професионални, емоционални, породични, пријатељски. Важно је да научимо шта је то што нам даје енергију, а да не морамо да је „купујемо” или отимамо од других. Енергија међу људима лепо тече само када је размена у питању. А да разменимо можемо само нешто што и сами имамо. Свако за себе нека пронађе начин да буде испуњен, комплетан, пун љубави и разумевања. Моја мустра је дружење са природом. Природа ми даје неопходан мир, ако је мало дуже посматрам, даје ми одговоре на сва важна питања која постављам, даје ми радост својим веселим птичицама и другим живим бићима, даје ми лепоту и безусловну љубав, самим тим што постоји таква каква јесте. Е, када се свим тим лепим осећањима напуним, онда сам спремна да их са неким другим разменим. Тек тада могу да засвирам у дуету који добро звучи.

Нина Мартиновић Армбрустер

WWW.ninamartinovic.com