Вунасти мамути нису изумрли због нагле промене климе
Изумирање вунастих мамута који су насељавали простор Сибира, према свему судећи, узроковано је развојем генетских поремећаја, показују нова истраживања ових врста.
Једно од најновијих истраживања које се бавило ДНК анализом остатака животиња ове врсте пронађених на арктичком острву Врангел, недалеко од обала Сибира, објављено је у магазину Универзитета Оксфорд.
Вунасти мамути били су једна од најзаступљенијих врста која се прилагодила хладним условима живота какви су владали на Земљи пре 11.700 година, у раздобљу Плеистоцена, показује остраживање, а преноси CTVNews.
Промене у температури и драстично топљење које је са собом донело раздобље Холоцена, довели су до изумирања бројних врста које су насељавале степске тундре, попут пећинских медведа, длакавих хијена, длакавих носорога, као и континенталних мамута.
Изоловона популација мамута с острва Врангел, која је остала одсечена од копна услед подизања нивоа мора, била је суочена с несташицом воде за пиће на острву, али је и осим тога изумрла тек пре 5.000 година, те прави разлог њиховог нестанка, како сугерише истраживање, још увек остаје непознат.
Успоређујући ДНК остатке животиња с острва Врангел са остацима који припадају неким старијим врстама мамута као и данашњим азијским слоновима, истраживачи су идентифицирали бројне примере генетских мутација које су имале последице на важне функције организма код ових животиња, попут неуролошког развоја, плодности мушких јединки, нивоа инзулина и способности препознавања мириса биљака.
И док дефинитиван разлог изумирања популације мамута с острва Врангел још није утврђен, континуирано смањивање популације у комбинацији с изолираном природом њиховог станишта, проузроковало је подложност мамута генетским поремећајима, што је спречавало развој ове врсте, закључено је у истраживању.