УТИСЦИ са 29. музичког фестивала у Нишу: СРЦЕ У ТЕМПУ НИШВИЛСКОГ ЏЕЗА
Протекла недеља у Нишу је била најузбудљивији део лета за многе поклонике добре музике са различитих страна, јер тада се читавих десет дана одвијао Нишвил џез фестивал, од којих је главни програм био у последња четири дана.
Запазили смо да је река људи пристизала у вечерњим сатима у Нишку тврђаву која је било главно место догађања великог броја програма.
– Ово јесте музички фестивал, али је постао и фузија музике са сликарством, стрипом, фотографијом, филмом, позориштем, који су обједињени у оквиру фестивалских програма. С друге стране, највећу драж фестивала представљају људи који долазе са различитих страна било да су то музичари, односно извођачи који наступају на фестивалу или да су то посетиоци. Сматрам да је Ниш увек био раскрсница, а тамо где се укрштају путеви ту свако донесе нешто од себе. Музичка раскрсница је много шири појам од географског, јер се на овом фестивалу могу наћи како човек са Блиског истока тако и онај из Скандинавије и да једнако уживају у добрим вибрацијама – упутио нас је Предраг Ћирић, један од организатора фестивала.
У то смо се и сами уверили – чули смо мноштво језика којима су говорили и млади али и времешни посетиоци које је све спајао узбудљив ритам, добар грув, а пре свега сјајна музика која се чула са разних бина. На џез фестивалу Нишвил одавно се чују и друге врсте музике, јер свака додирне наше срце на другачији начин. На овом фестивалу наступају искусни музичари и светски позната имена, али има места и за оне који тек почињу каријеру.
– Први пут сам своју ауторску музику извео прошле године на Опен стејџу нишвилског џез фестивала. Ове године имам част да наступам на главној бини и то је за мене до сада најважнији наступ – искрен је био Нишлија Матеја Јездић, млади музичар, мултиинструменталиста, који је наступио последњег дана фестивала.
Осим на овај начин Нишвил џез фестивал води бригу о младим, музичарима тако што организује мастерклас познатих џез музичара који оно што им покажу на радионици могу да потврде и на сцени, пред публиком.
– Утицај Нишвил џез фестивала на младе је огроман. Пројекти које је покренула Нишвил џез фондација последњих петнаестак година су изнедрили већи број музичара који своје каријере граде како овде, тако и у иностранству. То је велика ствар за средину као што је Ниш. Окупили смо ентузијасте у џез оркестар Биг бенд, а и музичка школа има џез секцију коју водимо контрабасиста професор Владан Караџов и ја. Наши ђаци ове године наступају на Нишвилу, али вредно припремамо озбиљан репертоар за следећу годину, која је јубиларна, тридесета, да бисмо били на главној бини – открио нам је џез трубач Марјан Станојевић, професор у музичкој школи у Нишу и селектор Балкан брас стејџа нишвилског фестивала.
Већи део фестивала се одвија на платоу Нишке тврђаве, има више бина и свака има свој програм. Према речима Предрага Ћирића, тврђаве у Србији су различите, тако да ова Нишка није могла да копира ниједну другу. Оно што посетиоци примећују је да се квалитет звука не разликује да ли на тој или некој другој бини, наступају светске звезде попут Роберта Фонсеке или Иде Нилсон. Група „Фрактал“ из Крагујевца је наступала на бини за почетнике код Џез музеја, која је згодно место да се буде примећен, јер је на самом улазу код Београдске капије Нишке тврђаве. Споменули бисмо и наступе два новосадска бенда: Војвођански блуз бенд и Плави птичић, који су својим извођењем пленили пажњу публике.
– За мене је публика најдивнији део овог фестивала. Знате, колико год су важни извођачи, толико је важна и публика – ако публика не реагује музичари другачије свирају... Није исто ако музичари имају хладан пријем, или ако та повратна информација буде добра – тада су извођачи још инспирисанији да дају све од себе. Није исто свирати пред 500 или пред 5.000 људи. Многи велики извођачи су били запањени бројношћу публике која уме да препозна добар ритам и искреност – истакао је Предраг Ћирић.
И док нам се тела њишу у ритму џез-синкопа, срце од радости поскакује од добрих вибрација. Музика јесте размењивање енергије, оне која нас уздиже и оплемењује зато и дајемо потпору организаторима да овај фестивал добије национални статус, да би трајао и за генерације које долазе, да обогати и њихове душе.
Марина Јабланов Стојановић