UTISCI sa 29. muzičkog festivala u Nišu: SRCE U TEMPU NIŠVILSKOG DŽEZA

Zapazili smo da je reka ljudi pristizala u večernjim satima u Nišku tvrđavu koja je bilo glavno mesto događanja velikog broja programa.

– Ovo jeste muzički festival, ali je postao i fuzija muzike sa slikarstvom, stripom, fotografijom, filmom, pozorištem, koji su objedinjeni u okviru festivalskih programa. S druge strane, najveću draž festivala predstavljaju ljudi koji dolaze sa različitih strana bilo da su to muzičari, odnosno izvođači koji nastupaju na festivalu ili da su to posetioci. Smatram da je Niš uvek bio raskrsnica, a tamo gde se ukrštaju putevi tu svako donese nešto od sebe. Muzička raskrsnica je mnogo širi pojam od geografskog, jer se na ovom festivalu mogu naći kako čovek sa Bliskog istoka tako i onaj iz Skandinavije i da jednako uživaju u dobrim vibracijama – uputio nas je Predrag Ćirić, jedan od organizatora festivala.

U to smo se i sami uverili – čuli smo mnoštvo jezika kojima su govorili i mladi ali i vremešni posetioci koje je sve spajao uzbudljiv ritam, dobar gruv, a pre svega sjajna muzika koja se čula sa raznih bina. Na džez festivalu Nišvil odavno se čuju i druge vrste muzike, jer svaka dodirne naše srce na drugačiji način. Na ovom festivalu nastupaju iskusni muzičari i svetski poznata imena, ali ima mesta i za one koji tek počinju karijeru.

– Prvi put sam svoju autorsku muziku izveo prošle godine na Open stejdžu nišvilskog džez festivala. Ove godine imam čast da nastupam na glavnoj bini i to je za mene do sada najvažniji nastup – iskren je bio Nišlija Mateja Jezdić, mladi muzičar, multiinstrumentalista, koji je nastupio poslednjeg dana festivala.

Osim na ovaj način Nišvil džez festival vodi brigu o mladim, muzičarima tako što organizuje masterklas poznatih džez muzičara koji ono što im pokažu na radionici mogu da potvrde i na sceni, pred publikom.

– Uticaj Nišvil džez festivala na mlade je ogroman. Projekti koje je pokrenula Nišvil džez fondacija poslednjih petnaestak godina su iznedrili veći broj muzičara koji svoje karijere grade kako ovde, tako i u inostranstvu. To je velika stvar za sredinu kao što je Niš. Okupili smo entuzijaste u džez orkestar Big bend, a i muzička škola ima džez sekciju koju vodimo kontrabasista profesor Vladan Karadžov i ja. Naši đaci ove godine nastupaju na Nišvilu, ali vredno pripremamo ozbiljan repertoar za sledeću godinu, koja je jubilarna, trideseta, da bismo bili na glavnoj bini – otkrio nam je džez trubač Marjan Stanojević, profesor u muzičkoj školi u Nišu i selektor Balkan bras stejdža nišvilskog festivala.

Veći deo festivala se odvija na platou Niške tvrđave, ima više bina i svaka ima svoj program. Prema rečima Predraga Ćirića, tvrđave u Srbiji su različite, tako da ova Niška nije mogla da kopira nijednu drugu. Ono što posetioci primećuju je da se kvalitet zvuka ne razlikuje da li na toj ili nekoj drugoj bini, nastupaju svetske zvezde poput Roberta Fonseke ili Ide Nilson. Grupa „Fraktal“ iz Kragujevca je nastupala na bini za početnike kod Džez muzeja, koja je zgodno mesto da se bude primećen, jer je na samom ulazu kod Beogradske kapije Niške tvrđave. Spomenuli bismo i nastupe dva novosadska benda: Vojvođanski bluz bend i Plavi ptičić, koji su svojim izvođenjem plenili pažnju publike.

– Za mene je publika najdivniji deo ovog festivala. Znate, koliko god su važni izvođači, toliko je važna i publika – ako publika ne reaguje muzičari drugačije sviraju... Nije isto ako muzičari imaju hladan prijem, ili ako ta povratna informacija bude dobra – tada su izvođači još inspirisaniji da daju sve od sebe. Nije isto svirati pred 500 ili pred 5.000 ljudi. Mnogi veliki izvođači su bili zapanjeni brojnošću publike koja ume da prepozna dobar ritam i iskrenost – istakao je Predrag Ćirić.

I dok nam se tela njišu u ritmu džez-sinkopa, srce od radosti poskakuje od dobrih vibracija. Muzika jeste razmenjivanje energije, one koja nas uzdiže i oplemenjuje zato i dajemo potporu organizatorima da ovaj festival dobije nacionalni status, da bi trajao i za generacije koje dolaze, da obogati i njihove duše.

Marina Jablanov Stojanović