Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

„Трезор судњег дана“ на Свалбарду суочен с проблемима

01.03.2018. 08:54 09:01
Пише:
Фото: Youtube Printscreen

ОСЛО: „Трезор судњег дана“, бункер који је попут модерне Нојеве барке, изграђен на острву Спицберген у архипелагу Свалбард у Северном леденом океану како би издржао најекстремније услове, суочава се с првим проблемима.

Временски услови с краја 2016. показали су да објекат није довољно безбедан.

Трезор је саграђен као помоћ човечанству у случају климатске или нуклеарне катастрофе, односно уништења животне средине. 

Бункер, у којем се чува семење из целог света, суочава се с првим потешкоћама, па ће норвешка влада уложити још 10 милиона долара у његово побољшање. 

Новац је намењен трошковима изградње новог бетонског прилазног тунела, као и помоћних згдрада које ће преко тунела снабдевати трезор електричном енергијом у случају нестанка струје, садржати помоћне јединице за расхлађивање, и електричну опрему која емитује топлоту.

Архипелаг Свалбард одабран је због своје удаљености од остатка света, као и чињенице да на овом месту нема земљотреса и активних вулкана, па се сматра безбедним. Пермафрост такође доприноси дубоком замрзавању, самим тим и очувању семења. 

Ипак, неочекивано топљење пермафроста крајем 2016. довело је до продирања воде у улаз трезора. Упркос томе што семење није било директно угрожено, влада Норвешке одлучила је да побољша услове.

Један од највећих изазова с којим се пољопривреда тренутно суочава јесте раст популације, глади, и све већи климатски притисак, пише Индепендент. 

То значи да је потребно да свет почне да производи веће количине хране која је нутритивно богатија, и то на мањој површини земљишта, с мање воде, мање пестицида и мање ђубрива, како би планета могла да издржи производњу, каже извршни директор међународне непрофитне организације Цроп Труст, Мари Хага. 

Када сам дошла овде први пут 1985. године, увек је било леда у фјордовима. Сада никада не можете да видите комплетан ледени покривач, додала је она, преноси Б92.нет. 

Научници су упозорили да би Северни ледени океан могао да остане без леда знатно раније него што се мисли. Према тренутним предвиђањима, то ће се догодити између 2040. и 2050. године.

 

Пише:
Пошаљите коментар