Смањење емисије штетних гасова за 55 одсто до 2030. године

На индивидуалном нивоу, ово ће смањити рачуне за струју у домаћинству, док ће на колективном допринети трансформацији енергетског система.



Кључну улогу у преласку на обновљиве ресурсе и остваривању енергетске флексибилности играће иновативна решења - дистрибуирани ресурси, дата центри и водонична економија.



Употреба наведених технологија, допринеће и остваривању циљева пакета мера "Спремни за 55" које је Европска унија прописала како би смањила емисије штетних гасова за чак 55 одсто до 2030. у поређењу са 1990. годином.



Уз ове мере Европска унија ће настојати да смањи емисију штетних гасова за чак 55 одсто до 2030. године.



Поред тога, циљ је да се до 2050. године постигне нулта емисија угљеника и ограничи глобално загревање на мање од 1,5 степени целзијуса у поређењу са прединдустријским нивоима, наводе из компаније Еатон.



Према речима Александра Васића, кластер менаџера у компанији Еатон која се бави управљањем електричном енергијом, потреба за променом је очигледна, а она се може остварити успостављањем енергетске флексибилности.



Европа је поставила велики циљ испред себе, али њеним државама је потребна већа флексибилност како би се креирао динамични систем који се ослања на обновљиве ресурсе. У 20. веку производња енергије текла је само у једном правцу - до корисника. Флексибилни системи су нам потребни јер подразумевају енергију која се производи из више извора и тече у оба правца. Њихов додатни значај је у томе што омогуцују да се са мање ресурса постигну бољи резултати. Другим речима, декарбонизација постаје много јефтинија. Флексибилност долази у различитим облицима, а сама предузећа јој могу дати велики допринос, потенцијално остварујући приход, истакао је Васић.



У Норвешкој је присутна велика интеграција електричних аутомобила у енергетске системе, док се у Ирској користе флексибилни дата центри.



Земље којима је највише потребна промена су Француска, Велика Британија, Немачка, Италија и Шпанија, док нордијске земље, као и Холандија, показују већи напредак у овој области.



Декарбонизација, дигитализација и децентрализација производње и управљања енергијом ће трансформисати начин на који мрежа функционише и како се енергија троши.



Потрошачи ће производити електричну енергију из средстава као што су соларни панели и топлотне пумпе, задржавати је у системима за складиштење енергије и куповати је из мреже како би допунили сопствене залихе када је то потребно.



У будућности ће наше зграде постати енергетска чворишта у којима складиштимо и дигитално управљамо еlеktričnnom енергијом. Дигитална технологија ће омогућити да чак и најмањи произвођачи енергије учествују на енергетским тржиштима, под условом да им правила и прописи то дозвољавају, додао је Васић.



Трансформација мреже је могућа и уз дистрибуиране енергетске ресурсе.



Како би се постигла енергетска флексибилност, потребно је улагати велика средства у дистрибутивну мрежу (ДЕР).



Раст дистрибуираних ресурса и двосмерни ток енергије могао би да трансформише целу мрежу.



Енергетска транзиција дешава се у дистрибуираном систему јер он замењује енергенте добијене из традиционалних електрана, чиме се смањује емисија угљеника. Ипак, прелазак на обновљиве изворе енергије ће бити неуједначен процес, јер ће термоелектране на угаљ и гас уклонити делове производних капацитета, док ће истовремено обим децентрализованих обновљивих извора који долази на тржиште бити непредвидив, објашњава Васић.



Такође, истичу значај повезивања ресурса у један систем.



Дата центри имају важну улогу у смањењу емисије штетних гасова јер омогућују брзо и ефикасно ширење складишног капацитета уз испуњавање циљева одрживости.



Дата центри имају јединице за непрекидно напајање (УПС) са великом батеријом, као и резервне генераторе који све чешће користе обновљиве изворе енергије, а све ређе дизел. Велике количине складишног капацитета и енергије знатно доприносе поузданости система и остваривању флексибилности. Заправо, енергетска транзиција подразумева управо повезивање свих ресурса у један стабилан и одржив систем, каже Васић.



Интелигентни системи засновани на обновљивим изворима, складиштењу енергије и пуњачима електричних аутомобила су већ доступни, али предузећа и појединци ће улагати у ове технологије само ако могу да виде исплативост инвестиције. Кроз ''Sprеmni за 55'' пакет видимо да се политика, законодавство и регулатива усклађују и иду ка климатски неутралној Европи до 2050. године. Међутим, креатори политике још увек нису у потпуности упознати са процесом флексибилности, јер је то свежа идеја која није укључена у многе законске регулативе, навео је.