Славен Дошло, глумац: Осмехом против оштрих речи  

Већ с првим улогама у филмовима „Панама“ и „Поред мене“ млади уметник из Сомбора освојио је регион, а у његове руке стигле су већ тада важне награде и признања које су оправдале симпатије јавности и оцене критичара. Популарни Војвођанин одувек је био жељан доказивања и приказивања свих својих талената. Дечју енергију је, бар се тако чини, сачувао до данас, а ваљда нам и због тога на први поглед Дошло делује дечачки несташан и бунтован. Славен је у једном тренутку момак који с кучетом воли да проводи време у оближњем парку, у другом глумац који се предано усавршава и одлази на сваку пробу представе, а у трећем је млада звезда од које клинци траже аутограм. Како је и сам у једном од многобројних интервјуа рекао, најважније је да има довољно енергије да све те своје верзије подржи.

Позоришна публика га врло добро познаје будући да је списак његових улога на даскама које живот значе позамашан, а захваљујући пријатном гласу прославио се и у мјузиклима. Славена Дошла смо након првих улога запазили и у серијама „Беса“, „Комшије“ и „Црно-бијели свијет“. На Првом програму Радио-телевизије Србије ћемо га поново гледати као Ђорђа у старим епизодама романтичне акционе комедије „Бисер Бојане“ од вечерас, 12. октобра, сваке суботе у 21 час. Након репризирања прве сезоне гледаоце очекује и нови заплет приче о Ђорђу и његовом оцу кроз нове епизоде. Славен је, такође, ових дана поново звезда биоскопских сала широм земље, будући да је почело емитовање наставка „Војне академије“, у којем тумачи добро познатог специјалца Илију Морачу. На почетку интервјуа, упитали смо младог глумца шта публика може да очекује од петог дела популарног остварења „Војна академија“ и колико се у међувремену његов лик променио.

– Ово је продукционо најзахтевнији филм до сада, уводе се нови ликови, биће много акције, иако нагласак и даље остаје на односима ликова које је публика већ заволела. Илија се налази на раскрсници између љубави и посла, војне дисциплине и  саосећања, али није Морача наиван, уме он да се избори са изазовима.

Ова улога омогућила вам је да ускочите у војничку униформу и прикажете се публици у другачијем светлу. Колико вам је овај пројекат био изазован на самом почетку, посебно због тога што сте се тада прикључили екипи која је већ постигла огроман успех?

– Некако увек имам довољно самопоуздања да се не бавим прогнозама већ да само урадим оно како сматрам да је најбоље у датом тренутку. „Војна академија“ је свакако другачија од мојих prеthodnih пројеката, али баш због тога занимљива, а лик који тумачим ми је још од кастинга био драг и јасан тако да, ако изузмемо ношење униформе и војне опреме у сред лета на 40 степени, било је уживање. Морам да напоменем да је и екипа којој сам се прикључио била већ увелико добро организована, а колеге пуне подршке.

Да ли су ова серија, па и сам боравак на Војној академији, променили ваше мишљење о војсци?

– Јесте, хуманизовала ми је целу причу. Схватио сам да тамо седе неки пожртвовани млади људи са невероватном количином солидарности, коју заиста ретко виђам на улици. Такође увидео сам да се не разликујемо превише и да се, како год окренеш, сви увек бавимо истим питањима и животним дилемама, шта год да нам је позив.

Током лета снимали сте серију „Бисер Бојане” коју ћемо ускоро гледати на РТС-у. У каквим се искушењима у новој сезони нашао Ђорђе, којег тумачите?

– Ђорђе наставља да живи своју динамичну љубавну причу. Такође, и даље покушава да утиче на оца, успут схватајући да су сличнији него што су мисли. На том путу се дешавају неке нове ствари и искачу нови ликови, али за те детаље ћемо морати да сачекамо до приказивања.

Имају ли данас млађи глумци више шансе да раде него пре неколико година, будући да се у последње време све чешће снимају домаће серије и филмови, али и оснивају независне продукције?

– Делује као да су се ствари покренуле, много више се снима, а и отварамо се за страна тржишта, али услови рада су, нажалост, и даље далеко од оних у уређенијим индустријама.

Пре неколико година гледали смо вас у филму „Поред мене” који је међу реткима загребао проблеме који муче или са којима се сусрећу млади у Србији. Шта мислите зашто се код нас не ради више таквих пројеката?

– Мислим да се ради доста тога, само често пажња није на тим пројектима. Постоји генерални замор од проблематизовања јер већ годинама живимо у неком проблему. Мислим да је код овог филма кључна ствар емпатичност и катарза коју гледалац проживљава, а аутори често заборављају управо на то и само упиру прстом, вичу на нас и представљају ужасе данашњег постојања претварајући тиме проблем у нешто са чим је немогуће борити се и упућујући гледаоце на апатичност. Не желим после филма да изађем равнодушан и парализован. Желим да помислим како могу бити бољи и како се човек и даље није у потпуности одвојио од живота, што сматрам да је истина.

Колико вам је излажење из своје зоне комфора кроз досадашње улоге помогло да ојачате себе и разумете стварност, па и друге људе, у крајњем случају? 

– Па зар то није оно чиме се сви бавимо читавог живота? Ја доживљавам живот као један велики покушај да се разуме ова игрица која нас окружује и онда некако да се препустиш и уживаш у њој.

У једном интервјуу рекли сте да сте у суштини фино дете, али да вам некад дође да вичете. Мислите ли да је данас на цени лепо васпитање или је понекад потребно борити се са ветрењачама да би нас људи чули?

– Свакако сматрам да је, иако је некада тешко, много лакше да се пробијате кроз живот уколико на оштре речи одговорите осмехом, а на неразумевање љубављу, јер не можемо ништа учинити уколико се против репресије боримо репресијом. Ствари треба да се ставе у контекст, разбистре од очекивања, прихвате и тек онда да се делује. Нико не гарантује да ће то бити добро прихваћено и да се неко неће наљутити, али лепо васпитање не подразумева послушност, већ свест о томе зашто чините одређене ствари.

Да ли је бити млада телевизијска звезда и миљеник публике у Србији луксуз или мач са две оштрице?

– Не бих да се жалим. Зна бити и једно и друго. Свакако сам захвалан што имам прилику да комуницирам са тако великим бројем људи бавећи се својим послом. Некада ми треба да побегнем, али је углавном дивно.

Владимир Бијелић