Slaven Došlo, glumac: Osmehom protiv oštrih reči  

Već s prvim ulogama u filmovima „Panama“ i „Pored mene“ mladi umetnik iz Sombora osvojio je region, a u njegove ruke stigle su već tada važne nagrade i priznanja koje su opravdale simpatije javnosti i ocene kritičara. Popularni Vojvođanin oduvek je bio željan dokazivanja i prikazivanja svih svojih talenata. Dečju energiju je, bar se tako čini, sačuvao do danas, a valjda nam i zbog toga na prvi pogled Došlo deluje dečački nestašan i buntovan. Slaven je u jednom trenutku momak koji s kučetom voli da provodi vreme u obližnjem parku, u drugom glumac koji se predano usavršava i odlazi na svaku probu predstave, a u trećem je mlada zvezda od koje klinci traže autogram. Kako je i sam u jednom od mnogobrojnih intervjua rekao, najvažnije je da ima dovoljno energije da sve te svoje verzije podrži.

Pozorišna publika ga vrlo dobro poznaje budući da je spisak njegovih uloga na daskama koje život znače pozamašan, a zahvaljujući prijatnom glasu proslavio se i u mjuziklima. Slavena Došla smo nakon prvih uloga zapazili i u serijama „Besa“, „Komšije“ i „Crno-bijeli svijet“. Na Prvom programu Radio-televizije Srbije ćemo ga ponovo gledati kao Đorđa u starim epizodama romantične akcione komedije „Biser Bojane“ od večeras, 12. oktobra, svake subote u 21 čas. Nakon repriziranja prve sezone gledaoce očekuje i novi zaplet priče o Đorđu i njegovom ocu kroz nove epizode. Slaven je, takođe, ovih dana ponovo zvezda bioskopskih sala širom zemlje, budući da je počelo emitovanje nastavka „Vojne akademije“, u kojem tumači dobro poznatog specijalca Iliju Moraču. Na početku intervjua, upitali smo mladog glumca šta publika može da očekuje od petog dela popularnog ostvarenja „Vojna akademija“ i koliko se u međuvremenu njegov lik promenio.

– Ovo je produkciono najzahtevniji film do sada, uvode se novi likovi, biće mnogo akcije, iako naglasak i dalje ostaje na odnosima likova koje je publika već zavolela. Ilija se nalazi na raskrsnici između ljubavi i posla, vojne discipline i  saosećanja, ali nije Morača naivan, ume on da se izbori sa izazovima.

Ova uloga omogućila vam je da uskočite u vojničku uniformu i prikažete se publici u drugačijem svetlu. Koliko vam je ovaj projekat bio izazovan na samom početku, posebno zbog toga što ste se tada priključili ekipi koja je već postigla ogroman uspeh?

– Nekako uvek imam dovoljno samopouzdanja da se ne bavim prognozama već da samo uradim ono kako smatram da je najbolje u datom trenutku. „Vojna akademija“ je svakako drugačija od mojih prethodnih projekata, ali baš zbog toga zanimljiva, a lik koji tumačim mi je još od kastinga bio drag i jasan tako da, ako izuzmemo nošenje uniforme i vojne opreme u sred leta na 40 stepeni, bilo je uživanje. Moram da napomenem da je i ekipa kojoj sam se priključio bila već uveliko dobro organizovana, a kolege pune podrške.

Da li su ova serija, pa i sam boravak na Vojnoj akademiji, promenili vaše mišljenje o vojsci?

– Jeste, humanizovala mi je celu priču. Shvatio sam da tamo sede neki požrtvovani mladi ljudi sa neverovatnom količinom solidarnosti, koju zaista retko viđam na ulici. Takođe uvideo sam da se ne razlikujemo previše i da se, kako god okreneš, svi uvek bavimo istim pitanjima i životnim dilemama, šta god da nam je poziv.

Tokom leta snimali ste seriju „Biser Bojane” koju ćemo uskoro gledati na RTS-u. U kakvim se iskušenjima u novoj sezoni našao Đorđe, kojeg tumačite?

– Đorđe nastavlja da živi svoju dinamičnu ljubavnu priču. Takođe, i dalje pokušava da utiče na oca, usput shvatajući da su sličniji nego što su misli. Na tom putu se dešavaju neke nove stvari i iskaču novi likovi, ali za te detalje ćemo morati da sačekamo do prikazivanja.

Imaju li danas mlađi glumci više šanse da rade nego pre nekoliko godina, budući da se u poslednje vreme sve češće snimaju domaće serije i filmovi, ali i osnivaju nezavisne produkcije?

– Deluje kao da su se stvari pokrenule, mnogo više se snima, a i otvaramo se za strana tržišta, ali uslovi rada su, nažalost, i dalje daleko od onih u uređenijim industrijama.

Pre nekoliko godina gledali smo vas u filmu „Pored mene” koji je među retkima zagrebao probleme koji muče ili sa kojima se susreću mladi u Srbiji. Šta mislite zašto se kod nas ne radi više takvih projekata?

– Mislim da se radi dosta toga, samo često pažnja nije na tim projektima. Postoji generalni zamor od problematizovanja jer već godinama živimo u nekom problemu. Mislim da je kod ovog filma ključna stvar empatičnost i katarza koju gledalac proživljava, a autori često zaboravljaju upravo na to i samo upiru prstom, viču na nas i predstavljaju užase današnjeg postojanja pretvarajući time problem u nešto sa čim je nemoguće boriti se i upućujući gledaoce na apatičnost. Ne želim posle filma da izađem ravnodušan i paralizovan. Želim da pomislim kako mogu biti bolji i kako se čovek i dalje nije u potpunosti odvojio od života, što smatram da je istina.

Koliko vam je izlaženje iz svoje zone komfora kroz dosadašnje uloge pomoglo da ojačate sebe i razumete stvarnost, pa i druge ljude, u krajnjem slučaju? 

– Pa zar to nije ono čime se svi bavimo čitavog života? Ja doživljavam život kao jedan veliki pokušaj da se razume ova igrica koja nas okružuje i onda nekako da se prepustiš i uživaš u njoj.

U jednom intervjuu rekli ste da ste u suštini fino dete, ali da vam nekad dođe da vičete. Mislite li da je danas na ceni lepo vaspitanje ili je ponekad potrebno boriti se sa vetrenjačama da bi nas ljudi čuli?

– Svakako smatram da je, iako je nekada teško, mnogo lakše da se probijate kroz život ukoliko na oštre reči odgovorite osmehom, a na nerazumevanje ljubavlju, jer ne možemo ništa učiniti ukoliko se protiv represije borimo represijom. Stvari treba da se stave u kontekst, razbistre od očekivanja, prihvate i tek onda da se deluje. Niko ne garantuje da će to biti dobro prihvaćeno i da se neko neće naljutiti, ali lepo vaspitanje ne podrazumeva poslušnost, već svest o tome zašto činite određene stvari.

Da li je biti mlada televizijska zvezda i miljenik publike u Srbiji luksuz ili mač sa dve oštrice?

– Ne bih da se žalim. Zna biti i jedno i drugo. Svakako sam zahvalan što imam priliku da komuniciram sa tako velikim brojem ljudi baveći se svojim poslom. Nekada mi treba da pobegnem, ali je uglavnom divno.

Vladimir Bijelić