Ремек-дела Зоргентала: Неокласицизам у бечком порцелану
Није био ни сликар, ни вајар, ни дизајнер, али је обележио једну епоху у историји примење уметности и производњи порцелана у царској Аустрији и Европи, а комади који су настали под његовом „командом” данас су тражени колекционарски трофеји широм планете.
Ради се о Конраду Зергелу фон Зоргенталу, човеку који је од 1784. до 1805. године био на челу царске мануфактуре порцелана, код нас познате као „Алт Вин” или стари Беч.
Историју европског порцелана обележиле су три велике радионице уметничког порцелана које су се у 18. веку смењивале на лидерској позицији. Условно речено, немачки „Мајсен” владао је почетком 18. века, француски „Севр” средином, а крај столећа је обележио Беч, када је на челу мануфактуре био Зоргентал.
Конрад Зоргел фон Зоргентал (1735–1805) је, у ствари, био аустријски државни службеник и директор производње. У почетку је успешно радио за разне произвођаче текстила, а од 1784. до смрти био је на челу бечке фабрике порцелана, која је под његовим вођством доживела велики процват у економском и уметничком погледу. Колико је био цењен, најбоље показује податак да му је царица Марија Терезија 1795. године доделила титулу барона.
Зоргентал је бечку мануфактуру преузео током финансијске кризе и потпуно ју је реформисао. Променио је стил, и то пратећи моду неокласицизма и преузевши одређени утицај од „Севра”. Класицизам и његова подврста ампир доминантни су у бечом порцелану за време Зоргентала, а сервиси „тет-а-тет” (ради се о сервисима за две особе, за доручак) који су израђени у том периоду, на аукцијама достижу и више од 100.000 евра.
У складу с духом времена, фокус је био на производима једноставних, равних линија. У том, како га зову, „сликарском периоду” или „зоргентал периоду” упечатљив је врхунски квалитет порцеланског сликарства с врхунским минијатурама, за шта су заслужни сликари које је Зоргентал ангажовао, као што су Антон Котгасер и Мориц Дафингер Млађи... Такође карактеристика комада из те епохе је честа употреба рељефног златног декора и кобалтноплаве боје.
Бечка фабрике порцелана (Kaiserliche privillegierte porcellain фабрик), основана је 1718. године и трајала је до 1864. Фирма је била друга најстарија европска фабрика порцелана после „Мајсена”, а током 25 година њих две су остале једини европски произвођачи. У почетку је то било приватно предузеће, које је основао Клод ди Пакије, али је 1744. године запала у финансијске потешкоће те ју је откупила и спасла царица Марија Терезија, а након тога остало је у власништву царске куће.
Комади из ранијег, приватног периода пре 1744. године, данас су веома тражени, макар само зато што је производња била мања па су много ређи. Друга главна тачка, „можда најгламурозније раздобље фабрике”, управо је била од 1784. до 1805. године, када је на челу био Зоргентал.
Након гашења 1864, и то због чешких мануфактура које су производили више, јефтиније и сличног квалитета, производња је обновљена након распада царевине, 1923. године, и данас је мануфактура позната као „Аугартен” или „Нови Беч”.
Дејан Урошевић
