Први пут у историји планете више старих људи него мале деце
ЛОНДОН: Први пут у историји, на планети је више старијих људи него мале деце, резултат је истраживања Уједињених нација.
Бројке показују да је крајем 2018. године број старијих од 65 година надмашио број млађих од пет година, пренео је Би-Би-Си на српском језику.
Тренутно на планети има око 705 милиона старијих од 65 година, док је оних узраста до четири године око 680 милиона.
Указује се и на раст диспаритета између најстаријих и најмлађих до 2050. године - биће више од двоје старијих од 65 година на сваку особу узраста до четири године.
Овај све већи јаз показатељ је тренда који су демографи тражили годинама: у већини земаља живимо дуже, али не правимо довољно беба.
Године 1960, стопа плодности света била је готово петоро деце по једној жени, према подацима Светске банке.
Готово 60 година касније она се преполовила на свега 2,4.
Остарело становништво је бројније у развијеним земљама. Оне имају нижу стопу рађања из разних разлога углавном везаних за економски бољитак - стопа смртности деце је нижа, контрацептивна средства су доступнија, а одгајање деце уме да буде веома скупо.
Бољи животни стандарди значе да у тим земљама људи „трају дуже“. Главни пример је Јапан, где је просечни животни век који се очекује при порођају скоро 84 године (што је највећа стопа неке земље на свету) и где су особе старије од 65 година 2018. чиниле 27 одсто становништва - што је такође највећа бројка на свету.
Према подацима УН удео деце млађе од пет година у укупном становништву Јапана је око 3,85 одсто.
У новембру прошле године је Међународни монетарни фонд (MMF) упозорио да јапанска привреда може да доживи пад од више од 25 одсто у наредних 40 година због остареле популације.
Афричке земље су најбољи пример дилеме квантитет - квалитет што се тиче стопе рађања: оне су у врху листе земаља с високом плодношћу.
Нигер је, на пример, „најплоднија земља света“, с 7,2 порођаја по жени забележена 2017. године.
Међутим, исте земље имају висок морталитет деце - Нигер има стопу од 85 деце по 1.000 живих порођаја, једну од највиших на свету.
Као један од најекстремнијих случајева издваја се Русија: стопа плодности од 1,75 детета по жени очекује се да ће допринети стрмом паду у броју становника Русије у наредних неколико деценија.
Одељење за становништво УН-а израчунао је да ће становништво Русије до 2050. године опасти са тренутна 143 милиона на 132 милиона.
Кина је 2015. године преиспитала „политику једног детета“ и 2018. године најавила крај ограничавања укупног броја порођаја до наредне године.
Попуштање строгих закона, међутим, није се показало као магично средство: Кина је 2018. године забележила 1,5 милиона порођаја, што је најнижа бројка у последњих више од 60 година.
Експерти за популацију упозоравају да политике које промовишу здравље старијих морају да одиграју кључну улогу у ублажавању ефеката који доводе до остарелости становништва.
Аргумент гласи да су здравији појединци способнији да наставе да раде дуже и с више енергије, што би могло да резултира нижим трошковима у здравству.