Први бревет Љубомира Михајловића: Од Срема и Бачке до Париза и Бреста

У питању су маратонске вожње од најмање 200 километара, до 1.200, а може и више. Важно је нагласити да ово није трка, него је акценат на уживању у лепим, атрактивним пределима и дружењу. Дакле, нема победника, најбржег и најуспешнијег. Постоје, наравно, правила која је потребно испоштовати како би се добио сертификат за завршену вожњу. Бревет, који је француска реч, значи управо сертификат, а у овом случају и сертификовану вожњу, јер сваки учесник има картицу која се оверава на контролним тачкама. Бициклисти који возе бревете називају се и рандонери, што је, опет француски израз за дуго путовање. Нека од основних правила јесу да до задатих контролних тачака на стази мора да се дође у одређеном временском року, као и на циљ...

Свако ко жели може да се придружи било ком бревету у Србији, у којој се организују од 2011, или у некој другој земљи. Најпознатији бревет на свету је „Париз-Брест-Париз“ дуг 1.200 км од главног града Француске до Бреста и назад, а први пут је одржан још 1891. године. Сада се организује сваке четврте године и 2023. је термин када је у календару ова Олимпијада међу рандонерима (16-27. август). На овај догађај, на ком се prеthodni пут окупило скоро шест и по хиљада бициклиста из 60 земаља, потребно је квалификовати се тако што се у години одржавања пређу редом бревети од 200 км, 300 км, 400 км и 600 км. 

Управо један квалификациони, други у српском календару ове године, организовао је 41-годишњи Љубомир Михајловић под називом „Нови Сад 200 км“ или „Пролећни кругови Срема и Бачке“. Цикло-туриста, како себе назива, из Госпођинаца једини је из Србије који је два пута завршио „Париз-Брест-Париз“, а сада је и организовао свој први бревет на ком је учествовало 32 бициклиста, од којих и две жене.

– Свима се допала тура – истиче Михајловић. – Послужило нас је и време, није падала киша, тек пред крај, а поред двоточкаша из Новог Сада и околине, било је и десет Београђана.

У Госпођинцима к’о у Француској

С обзиром на то да живи у Госпођинцима, Љубомир Михајловић је направио контролну тачку испред своје куће.

– Поучен искуством из Француске, где мештани са послужењем дочекујуу бициклисте, направио сам паузу управо код мене – објашњава Михајловић. – Супруга Јована и ћеркица Ленка су нас дочекале и свима је пријао одмор јер је то већ био 125. километар вожње.

Старт је био на Кеју жртава рације, одакле се прешло на сремску страну на успон на Фрушку гору од Беочина ка Црвеном чоту, највишем врху ове планине, па се возило кроз Малу Ремету, Јазак, Врдник, Ривицу, Ириг, Крушедол одакле је уследио спуст са Банстола. После се прешло на бачку страну и од Новог Сада се ишло до Каћа старим путем, па Будисаве, Шајкаша, Жабља, Госпођинаца, Темерина, Сирига, Змајева, Равног Села, Кулпина, Бачког Петровца и од Гложана до Новог Сада.

– Овом рутом Бачке никада није организован бревет, а свима се највише свидео део од Гложана до Новог Сада уз Дунав – каже Михајловић. – После вожње по сремској страни, испоставило се да на бачкој није било баш наивно и лако као што су људи очекивали, јер је дувао ветар, па су им „недостајали“ успони по Фрушкој гори. Било је шест контролних тачака у локалима које сам обишао раније док сам правио руту, како бих видео да ли раде недељом и да ли су вољни да нам изађу у сусрет. На тим местима локални домаћини потпишу људима учесничке картице као вид овере да су на ту тачку дошли у предвиђеном временском року.

Михајловић, који је на овај начин обишао скоро целу Србију, па и ишао до Грчке и Холандије, дао је прилику људима да одраде први корак у процесу квалификација за „Париз-Брест-Париз“. Њему је у плану да оде на овај, други по реду најпопуларнији бициклистички догађај у Француској после чувеног Тур д' Франса, трећи пут. Био је 2015. и 2019. године.

– Поента на бревету у Француској је да будеш самосталан, а помоћ пратећим возилом је дозвољена на контролним тачкама – објашњава Михајловић. – Ја сам ова два одрадио скроз сам, а сада бих да имам пратњу, што међутим кошта скоро дупло. Резервисао сам место на бревету, а надам се да ћу успети да нађем спонзоре који ће ми помоћи за боравак од седам дана.

Откада је 2013. одрадио први бревет, Михајловић је до сада уписао 20 догађаја, а овај вид бициклизма препоручује свима.

– Највише због дружења – каже Михајловић. – Не прави се разлика ко је какав, чиме се бави, какав бицикл има. Помаже се међусобно на путу, иде сличним темпом и ужива. Упознају се разни људи и то је највећа добит бревета.

Кристина Бугарски