Prvi brevet Ljubomira Mihajlovića: Od Srema i Bačke do Pariza i Bresta

U pitanju su maratonske vožnje od najmanje 200 kilometara, do 1.200, a može i više. Važno je naglasiti da ovo nije trka, nego je akcenat na uživanju u lepim, atraktivnim predelima i druženju. Dakle, nema pobednika, najbržeg i najuspešnijeg. Postoje, naravno, pravila koja je potrebno ispoštovati kako bi se dobio sertifikat za završenu vožnju. Brevet, koji je francuska reč, znači upravo sertifikat, a u ovom slučaju i sertifikovanu vožnju, jer svaki učesnik ima karticu koja se overava na kontrolnim tačkama. Biciklisti koji voze brevete nazivaju se i randoneri, što je, opet francuski izraz za dugo putovanje. Neka od osnovnih pravila jesu da do zadatih kontrolnih tačaka na stazi mora da se dođe u određenom vremenskom roku, kao i na cilj...

Svako ko želi može da se pridruži bilo kom brevetu u Srbiji, u kojoj se organizuju od 2011, ili u nekoj drugoj zemlji. Najpoznatiji brevet na svetu je „Pariz-Brest-Pariz“ dug 1.200 km od glavnog grada Francuske do Bresta i nazad, a prvi put je održan još 1891. godine. Sada se organizuje svake četvrte godine i 2023. je termin kada je u kalendaru ova Olimpijada među randonerima (16-27. avgust). Na ovaj događaj, na kom se prethodni put okupilo skoro šest i po hiljada biciklista iz 60 zemalja, potrebno je kvalifikovati se tako što se u godini održavanja pređu redom breveti od 200 km, 300 km, 400 km i 600 km. 

Upravo jedan kvalifikacioni, drugi u srpskom kalendaru ove godine, organizovao je 41-godišnji Ljubomir Mihajlović pod nazivom „Novi Sad 200 km“ ili „Prolećni krugovi Srema i Bačke“. Ciklo-turista, kako sebe naziva, iz Gospođinaca jedini je iz Srbije koji je dva puta završio „Pariz-Brest-Pariz“, a sada je i organizovao svoj prvi brevet na kom je učestvovalo 32 biciklista, od kojih i dve žene.

– Svima se dopala tura – ističe Mihajlović. – Poslužilo nas je i vreme, nije padala kiša, tek pred kraj, a pored dvotočkaša iz Novog Sada i okoline, bilo je i deset Beograđana.

U Gospođincima k’o u Francuskoj

S obzirom na to da živi u Gospođincima, Ljubomir Mihajlović je napravio kontrolnu tačku ispred svoje kuće.

– Poučen iskustvom iz Francuske, gde meštani sa posluženjem dočekujuu bicikliste, napravio sam pauzu upravo kod mene – objašnjava Mihajlović. – Supruga Jovana i ćerkica Lenka su nas dočekale i svima je prijao odmor jer je to već bio 125. kilometar vožnje.

Start je bio na Keju žrtava racije, odakle se prešlo na sremsku stranu na uspon na Frušku goru od Beočina ka Crvenom čotu, najvišem vrhu ove planine, pa se vozilo kroz Malu Remetu, Jazak, Vrdnik, Rivicu, Irig, Krušedol odakle je usledio spust sa Banstola. Posle se prešlo na bačku stranu i od Novog Sada se išlo do Kaća starim putem, pa Budisave, Šajkaša, Žablja, Gospođinaca, Temerina, Siriga, Zmajeva, Ravnog Sela, Kulpina, Bačkog Petrovca i od Gložana do Novog Sada.

– Ovom rutom Bačke nikada nije organizovan brevet, a svima se najviše svideo deo od Gložana do Novog Sada uz Dunav – kaže Mihajlović. – Posle vožnje po sremskoj strani, ispostavilo se da na bačkoj nije bilo baš naivno i lako kao što su ljudi očekivali, jer je duvao vetar, pa su im „nedostajali“ usponi po Fruškoj gori. Bilo je šest kontrolnih tačaka u lokalima koje sam obišao ranije dok sam pravio rutu, kako bih video da li rade nedeljom i da li su voljni da nam izađu u susret. Na tim mestima lokalni domaćini potpišu ljudima učesničke kartice kao vid overe da su na tu tačku došli u predviđenom vremenskom roku.

Mihajlović, koji je na ovaj način obišao skoro celu Srbiju, pa i išao do Grčke i Holandije, dao je priliku ljudima da odrade prvi korak u procesu kvalifikacija za „Pariz-Brest-Pariz“. Njemu je u planu da ode na ovaj, drugi po redu najpopularniji biciklistički događaj u Francuskoj posle čuvenog Tur d' Fransa, treći put. Bio je 2015. i 2019. godine.

– Poenta na brevetu u Francuskoj je da budeš samostalan, a pomoć pratećim vozilom je dozvoljena na kontrolnim tačkama – objašnjava Mihajlović. – Ja sam ova dva odradio skroz sam, a sada bih da imam pratnju, što međutim košta skoro duplo. Rezervisao sam mesto na brevetu, a nadam se da ću uspeti da nađem sponzore koji će mi pomoći za boravak od sedam dana.

Otkada je 2013. odradio prvi brevet, Mihajlović je do sada upisao 20 događaja, a ovaj vid biciklizma preporučuje svima.

– Najviše zbog druženja – kaže Mihajlović. – Ne pravi se razlika ko je kakav, čime se bavi, kakav bicikl ima. Pomaže se međusobno na putu, ide sličnim tempom i uživa. Upoznaju se razni ljudi i to je najveća dobit breveta.

Kristina Bugarski