Овог викенда на РТС-у: Немањићи, други покушај
Играна серија „Немањићи - рађање краљевине”, редитеља Марка Маринковића, један је од највећих пројеката Радио-телевизије Србије, који се дуго најављивао и с одушевљењем ишчекивао, али је доживео фијаско након приказивања пилот епизоде последњег дана 2017.
Након дуге паузе, резимирања добрих и много више лоших критика које је ова серија добила, у новој 2018, години, тачније од 17. фебруара, биће нови почетак „Немањића” које ће РТС приказивати викендом од 20. часова
Ово је прва играна телевизијска серија о средњовековној Србији, сценаристе Гордан Михић, која се бави другом половином XII века, временом стицања моћи Немањића, прве српске династије. Наш познати сценариста Гордан Михић се трудио да у серији усагласи релацију између историјских чињеница и драмских ликова како би дочарао атмосферу на дворовима, ратиштима и свакодневни живот поданика тог времена.
Међутим, било је негативних критика да су сценарио, глума и режија лоши, а да говор није у духу епохе. Гордан је тада изјавио да треба сачекати крај прве сезоне како би се дао суд о његовом делу и раду његових колега.
Мишљења су подељена, а суд о једној серији се доноси тек након што се погледа свих 12 епизода, нагласио је Михић.
Редитељ Марко Маринковић, који је радио одличну серију „Мој рођак са села”, сматра да можда и није лоше да буде на почетку бурних реакција да би скренуле пажњу.
Сваки сегмент смо добро проучавали и имали стручне консултанте и историчаре. То је савремен текст из пера нашег великог мајстора Гордана Михића. Никада није у стилском смислу било речи да треба архаично приказивати ликове и догађаје из тог времена због тога што је таква врста реконструкције скоро немогућа јер заправо и не постоје подаци какав би то био језик. Мислим да би то било и немогуће за глумце, истиче Маринковић, а нама остаје да коначно погледамо 12 епизода о историјској турбуленцији везаној за рану српску државу крајем 12. и почетком 13. века, у време које је prеthodilo устоличењу династије Немањића.
Важан аспект приче о Немањићима везан је за подизање Хиландара на Светој Гори где су у том часу Симеон и Сава као монаси.
Одлука о оснивању српског манастира на гори Атоској је добрим делом политичка и припада истом типу државно-идеолошког „разлога” којем и крунисање 1217. Друга група порука тиче се државе и крунисања као дела династичке приче о краљевству.
У првој епизоди, која ће бити приказана у суботу, 17. фебруар, од 20 сати на првом програму РТС-а, назива „Под заставом Византије” приказан је Ниш, 1165. године, где на поклоњење византијском цару Манојлу Комнину долазе Стефан Немања и његова три брата, Тихомир, Страцимир и Мирослав.
Манојло Комнин даје највеће повластице Немањи, што ће изазвати незадовољство код његове браће. Ана, Немањина супруга, плаши се да ће то да изазове љубомору код његове браће.
Немања је разуверава. Има велико поверење у браћу и на њихов позив одлази у Рас. Међутим, у Расу га браћа заробе и затворе у пећину. Када се после извесног времена Немања извуче из пећине он од народа тражи - и добија - пристанак за почетак борбе за спас и слободу свих поробљених српских земаља.
Већ у недељу 18. фебруар, од 20 сати на првом програму РТС-а, гледамо другу епизоду „Мирослављево јеванђеље”. У двору, у Стону, Немању муче ноћне море због брата Тихомира који је несрећно погинуо борећи се у византијској војсци против које је Немања ратовао.
Властелини наговарају Немању да нападне византијску војску. На повратку у Рашку, Немања и Ана са децом - Стефаном, Вуканом и Растком, посете брата Мирослава у чијој скриптарници раде Мирослављево јеванђеље.
До Немање стигне вест да је Манојло Комнин умро и да се у Цариграду развила беспоштедна борба за власт. Немања намерава да нападне Византију и за тај план добије подршку од Угарске и неубедљива обећања од Млетака.
На овом плану прича почиње Немањином абдикацијом и предајом престола млађем сину 1196. на државном сабору у цркви Св. Петра и Павла у Расу. Наставља се грађанским ратом између двојице браће, јер је старијем оспорено наследство.
Важан аспект приче су прилике у Византији, јер је Стефан царски зет. У серији учествују 222 глумца, а око 2700 статиста и каскадера било је потребно за стварање приче о династији Немањић.
У улози Стефана Првовенчаног појављује се Војин Ћетковић, Стефана Немању тумачи Младен Нелевић, Светог Саву игра Драган Мићановић, а улога Вукана Немањића поверена је Небојши Глоговцу.
Остале улоге тумаче Нада Шаргин, Слобода Мићаловић, Миодраг Мики Крстовић, Горан Султановић, Јелена Гавриловић и многи други.
Снежана Милановић