ОВА ДИЈЕТА ЈЕ ЗАЛУДЕЛА СВЕТ У основи је КЕСТЕН, а СМЕТЕ ДА ЈЕДЕТЕ КРОМПИР И ХЛЕБ

У питању је атлантска дијета која је инспирисана навикама у исхрани људи који живе у одређеном региону, нарочито у деловима Шпаније и Португала, а позната је и као „најбоља на свету“.

Наиме, истраживачи су, проучавајући 200 породица у руралним областима северозападне Шпаније, открили да су они који су јели атлантску исхрану током шест месеци имали значајно смањен ризик од развоја метаболичког синдрома – групе ризичних стања које укључују гојазност, висок крвни притисак, висок ниво шећера у крви, триглицерида и холестерола, и могу да воде ка развоју кардиоваскуларних болести и дијабетеса типа 2.

Осим тога, атлантска дијета и те како може да помогне у скидању сала са стомака.

Сара Бокхарт, нутриционисткиња и тренерица за исхрану за онлајн велнес платформу РВЛ, каже:

„Чак и када бисмо могли да променимо своју исхрану тако да личи на атлантску, конзумирањем сезонског поврћа, целих житарица и протеина из одрживих извора, уз смањење ултра-прерађене хране, могли бисмо видити значајно побољшање здравља и, на крају, нашег животног века.”

Особе које су на атлантској исхрани – у северозападној Шпанији и Португалу – живе на веома сличан начин као и они на медитеранској исхрани, који живе у земљама на Средоземном мору.

Доказано је да је ова дијета корисна за срце, чак помаже у смањењу ризика од срчаних обољења.

Али они који практикују атлантску дијету једу три до четири порције морских плодова и/или немасног меса недељно, заједно са великом количином сезонског поврћа, воћа, интегралних житарица, пасуља и маслиновог уља.

Дијета такође подразумева конзумирање кестена, кромпира, хлеба и тестенине.

Они који се годинама куну у медитеранску исхрану питају се да ли би атлантска дијета могла бити озбиљна допуна.

Али шта издваја атлантску дијету и зашто је ођедном толико хваљена?

Атлантик против Медитерана

Обе дијете стављају нагласак на свеже производе, интегралне житарице (овас, киноа, смеђи пиринач, тестенине) и здраве масти (авокадо, маслиново уље, ораси), а искључују високо прерађену храну попут пецива, чипса и виршли.

Али атлантска дијета се у великој мери ослања на рибу и морске плодове из Атланског океана.

Такође укључује већи унос коренастог поврћа, као што су кромпир, шаргарепа и цвекла, и махунарки (сочиво и пасуљ) од медитерански карактеристичног пасуља, што значи да има у свом јеловнику више скроба.

Такође дозвољава мало више црвеног меса од медитеранске исхране, која се углавном заснива на биљним горивима.

Оброци су обилни и укусни, али хранљиви и увек прате годишња доба, уместо да користе храну која је увезена са других места.

Исхрана на атлантски начин не подразумева дијету или гладовање.

Међутим, висок садржај влакана и протеина је користан за губитак тежине и смањење вишка масноће – посебно око стомака – јер и једно и друго могу да помогну у сузбијању глади.

Морски плодови су богати омега-3 масним киселинама, које помажу у смањењу ризика од срчаних обољења.

Намирнице са ниским гликемијским индексом у исхрани помажу у регулисању нивоа шећера у крви – идеалне су за дијабетичаре.

„Свако ко жели да се окрене здравом и уравнотеженом плану исхране за срце, требало би да покуша да се фокусира на ову дијету“, каже Сара.

„Укратко, атлантска дијета може бити корисна за већину људи, јер обезбеђује храну богату хранљивим материјама која је одлична за наше тело и ум.

Атлантска дијета може бити потпуно другачија од начина ваше уобичајене исхране.

„Људи који живе у атлантском региону другачије су васпитани, обично су научени да увек кувају од нуле и информисани су о сезонској храни“, наводи она.

Сара признаје да прелазак на атлантску исхрану може бити веома користан, али и скуп.

„Јести свежу рибу на начин на који то радите када живите на обали је веома скупо за све који не живе на мору“, каже она.