OVA DIJETA JE ZALUDELA SVET U osnovi je KESTEN, a SMETE DA JEDETE KROMPIR I HLEB

U pitanju je atlantska dijeta koja je inspirisana navikama u ishrani ljudi koji žive u određenom regionu, naročito u delovima Španije i Portugala, a poznata je i kao „najbolja na svetu“.

Naime, istraživači su, proučavajući 200 porodica u ruralnim oblastima severozapadne Španije, otkrili da su oni koji su jeli atlantsku ishranu tokom šest meseci imali značajno smanjen rizik od razvoja metaboličkog sindroma – grupe rizičnih stanja koje uključuju gojaznost, visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, triglicerida i holesterola, i mogu da vode ka razvoju kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2.

Osim toga, atlantska dijeta i te kako može da pomogne u skidanju sala sa stomaka.

Sara Bokhart, nutricionistkinja i trenerica za ishranu za onlajn velnes platformu RVL, kaže:

„Čak i kada bismo mogli da promenimo svoju ishranu tako da liči na atlantsku, konzumiranjem sezonskog povrća, celih žitarica i proteina iz održivih izvora, uz smanjenje ultra-prerađene hrane, mogli bismo viditi značajno poboljšanje zdravlja i, na kraju, našeg životnog veka.”

Osobe koje su na atlantskoj ishrani – u severozapadnoj Španiji i Portugalu – žive na veoma sličan način kao i oni na mediteranskoj ishrani, koji žive u zemljama na Sredozemnom moru.

Dokazano je da je ova dijeta korisna za srce, čak pomaže u smanjenju rizika od srčanih oboljenja.

Ali oni koji praktikuju atlantsku dijetu jedu tri do četiri porcije morskih plodova i/ili nemasnog mesa nedeljno, zajedno sa velikom količinom sezonskog povrća, voća, integralnih žitarica, pasulja i maslinovog ulja.

Dijeta takođe podrazumeva konzumiranje kestena, krompira, hleba i testenine.

Oni koji se godinama kunu u mediteransku ishranu pitaju se da li bi atlantska dijeta mogla biti ozbiljna dopuna.

Ali šta izdvaja atlantsku dijetu i zašto je ođednom toliko hvaljena?

Atlantik protiv Mediterana

Obe dijete stavljaju naglasak na sveže proizvode, integralne žitarice (ovas, kinoa, smeđi pirinač, testenine) i zdrave masti (avokado, maslinovo ulje, orasi), a isključuju visoko prerađenu hranu poput peciva, čipsa i viršli.

Ali atlantska dijeta se u velikoj meri oslanja na ribu i morske plodove iz Atlanskog okeana.

Takođe uključuje veći unos korenastog povrća, kao što su krompir, šargarepa i cvekla, i mahunarki (sočivo i pasulj) od mediteranski karakterističnog pasulja, što znači da ima u svom jelovniku više skroba.

Takođe dozvoljava malo više crvenog mesa od mediteranske ishrane, koja se uglavnom zasniva na biljnim gorivima.

Obroci su obilni i ukusni, ali hranljivi i uvek prate godišnja doba, umesto da koriste hranu koja je uvezena sa drugih mesta.

Ishrana na atlantski način ne podrazumeva dijetu ili gladovanje.

Međutim, visok sadržaj vlakana i proteina je koristan za gubitak težine i smanjenje viška masnoće – posebno oko stomaka – jer i jedno i drugo mogu da pomognu u suzbijanju gladi.

Morski plodovi su bogati omega-3 masnim kiselinama, koje pomažu u smanjenju rizika od srčanih oboljenja.

Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom u ishrani pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi – idealne su za dijabetičare.

„Svako ko želi da se okrene zdravom i uravnoteženom planu ishrane za srce, trebalo bi da pokuša da se fokusira na ovu dijetu“, kaže Sara.

„Ukratko, atlantska dijeta može biti korisna za većinu ljudi, jer obezbeđuje hranu bogatu hranljivim materijama koja je odlična za naše telo i um.

Atlantska dijeta može biti potpuno drugačija od načina vaše uobičajene ishrane.

„Ljudi koji žive u atlantskom regionu drugačije su vaspitani, obično su naučeni da uvek kuvaju od nule i informisani su o sezonskoj hrani“, navodi ona.

Sara priznaje da prelazak na atlantsku ishranu može biti veoma koristan, ali i skup.

„Jesti svežu ribu na način na koji to radite kada živite na obali je veoma skupo za sve koji ne žive na moru“, kaže ona.